Даринка Јеврић

Даринка Јеврић
Даринка Јеврић
Датум рођења	21. октобар 1947.
Место рођења	Глођане, ФНРЈ
Датум смрти	16. фебруар 2007. (59 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Даринка Јеврић (Глођане код Пећи, 21. октобар 1947^[1] — Београд, 16. фебруар 2007)^[2] била је српски новинар и песник. Описивана је као једна од најзначајнијих српских песникиња друге половине 20. века и најзначајнија песникиња са Косова.^[3]

Биографија

Основно и средње образовање завршила је у Пећи и студирала књижевност у Приштини.^[1] Радила је у Пећи, потом, од 1975. године, као новинар Културне рубрике „Јединства“ у Приштини до своје смрти.^[2] Прве песме објавила је у Јединству и Стремљењима ("Шеремет кула"), 1966. године. Као новинар, објавила је преко 200 разговора са уметницима, писцима, сликарима и глумцима. Писала је и позоришну критику. По доласку УМНИК-а и КФОР-а јуна 1999. године, упркос свим искушењима и недаћама, остала је да живи у Приштини. Живела је у Приштини све до 17. марта 2004. године.

Била је уредник у часопису „Стремљења“ и члан уредништва „Сцене“. Њене песме („Слободарска“, „Дечанска звона или светковина срца“ и „Ратникова љуба“) ушле су у антологију „Српске песникиње од Јефимије до данас“ Стевана Раичковића и Слободана Радаковића 1972. године. Те песме су ушле у антологију пре него што је она објавила прву самосталну збирку песама, по чему је јединствена у целокупној српској поезији. Песме су јој превођене на више страних језика. Заступљена је у антологијама савремене српске поезије у Русији, Украјини, Турској, Индији, Шведској, Чешкој, Италији, Јерменији и Енглеској.^[2]

Награде

Награда „Лимских Вечери Поезије”, (?).^[4]
Награда „Ратковићевих вечери поезије”, (?).^[4]
Награда жирија публике Фестивала југословенске поезије младих (специјална), за песму „Дечанска звона”, 1970.^[5]^‍:117
Награда ССО Србије, за песму „Слободарска”, 1971.^[5]^‍:169
Награда „Лазар Вучковић”, 1972.^[5]^‍:91
Награда Друштва књижевника Косова, 1973.
Награда листа „Младост”, за књигу песама Преварени тишином, 1974.^[5]^‍:145
Награда Фестивала „Смедеревске песничке јесени”, за песму „Узалудна песма за Јерину”, 1974.
Децембарска награда Косова, 1974, (одрекла се ње 1986)^[4].
Награда „Милица Стојадиновић Српкиња”, 1998.^[5]^‍:103
Вукова награда, 1990.^[5]^‍:37
Награда „Грачаничка повеља”, 1992.^[5]^‍:41
Награда „Госпојинских сусрета песника”, за беседу, 2000.
Награда „Гордана Тодоровић”, 2003.^[5]^‍:40
Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, за књигу Дечанска звона и друге песме, 2005.
Постхумно је добила награде „Повеља Кнез Лазар” и награде Унирекса „Душан Костић”.^[4]

Дела

Књиге песама

ДЕЧАНСКА ЗВОНА

Ћутим

Вјековима ћутим твоје име

Слутим како ми послије киша болујеш косу

И како од лелека звона занијемим и ослијепим потом

И ни молитве не разумијем

Кад падам у бездан за твојим челом

Због тебе кћери јерусалимске

Све чедне а удове јесу

И утве златокриле рањавају паучину

Снивају

Како ти из образа кљују вино

И круне од руку дукате од чистога злата

Невјестинске

Чедне кад у невакат дођу

Руке ми под најдоњи камен дечански гњију

Ти светац и помор библијски

Ти седми светогорски монах

Ти мојих девет југовића и бол царице Милице

Љепота

Што је не видјеше очи ни цара ни ћесара

Нит младе Гојковице

Походе ли те кћери јерусалимске

Љубави

Руку само преко бока да ми пребациш

Могла бих ја да цвијетам и бременим сваког прољећа

Грло да ми само дахом опалиш

Могла бих ја дојити и девет обилића

(Леле ако залелечу дечанска звона

Па ти се лик са фрескама помути)

А понека птица заборави лијет

Остави гору и олтар сања

Везиље му украду очи

На превару га преко ријеке преведу жедна

А крв би његова укротила све водопаде свијета

А клијале су под бадемима неке очи

И завидјела ми гојковица

За осјеку што дугујем крви

Грешна се дому враћам

Са клетвом дечанских звона у ушима

Прашћај љубави

(1970)

Додир лета (заједно са Р. Делетићем и Б. Тодићем), „Јединство“, Приштина 1970,
Преварени тишином, „Просвета“, Београд, 1973,
Нестварни записи, „Јединство“, Приштина, 1976.
Ижице, „Нолит“ – „Јединство“, Београд – Приштина, 1980,
Хвостанска земља, „Просвета“, Београд, 1990,
Слово љубве, „Октоих“, Подгорица, 1990,
Јудин пољубац, Београд, 1998,
Царина на Дрини, 1998,
Дечанска звона и друге песме, (избор), Нови Сад, 2004,
Псалам бездомника и друге песме, (избор), „Панорама“, Приштина - Београд, 2006.

Преведене књиге

Нестварни записи, (избор, на албанском), Rilindja, Приштина, 1980,

Референце

^ ^а ^б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 284.
^ ^а ^б ^в „Даринка Јеврић”. poezijasustine.rs. Приступљено 29. 1. 2022.
^ Денић, Сунчица; Михајловић, Сена (2011). „СРПСКИ ПИСЦИ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ КРАЈЕМ XX И ПОЧЕТКОМ XXI ВЕКА*” (PDF). Баштина. 30: 54.
^ ^а ^б ^в ^г „Тринаест година од смрти Даринке Јеврић: Вила Равијојла српског песништва”. mitropolija.com. Приступљено 29. 1. 2022.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Stojković, Ratko (2004). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade : 1839-2002. Beograd: Potez. стр. 37—169. ISBN 86-81331-25-6.

Литература

Стојановић, Р. (1975) Оригиналан поетски свет, Стремљења, 5, стр. 720 – 723;
Ivanović, R. (1976) Nestvarni letopis pesnikinje. Književnost, vol. 31, knj. 62/63, sv. 11/12, 943-951
Даница Андрејевић: Портрети косовских писаца, Јединство, Приштина, 1988,
Ко је ко, писци из Југославије, Ошишани јеж, Београд, 1994.
Egerić, M. (1999) Vreme pesnička dužnost. Dnevnik, 57 (18919):, 15
Vuković, V. (1999) Vredan baštenik na zemlji Hvostanskoj. Jedinstvo, 55 (34–35): (06-07. 02), 11
Vuković, V. (2000) Kritička suočavanja. Vrnjačka Banja: Narodna biblioteka Dr Dušan Radić,
Egerić, M. (2004) Pesništvo Darinke Jevrić. u: Jevrić Darinka (ur.) Dečanska zvona i druge pesme, Novi Sad: Zavod za kulturu Vojvodine,
Савремени писци Косова и Метохије, лексикон, Књижевно друштво Косова и Метохије, Косовска Митровица, 2005