Декалог
Декалог (изговорено [dɛˈkalɔg], такође познат као Декалог: Десет заповести и Декалог) је пољска драмска серија филмова из 1988. коју је режирао Кшиштоф Кјешловски за телевизију.[1] Кјешловски је написао сценарио са Кшиштофом Писевицем.[2] Декалог се састоји се од десет једночасовних филмова, инспирисаних Десет Божјих заповести.[3] Сваки филм истражује ликове који се суочавају са једним или неколико моралних или етичких дилема, док живе у стамбеном блоку у Пољској током 1980-их. Декалог је најпризнатије дело Кјешловског,[4] описано и као „најбоље драмско дело икада урађено посебно за телевизију“.[5] Серија је освојила бројне међународне награде, иако није била масовно емитована ван Европе све до касних 1990-их.[6] То је један од петнаест филмова који се налазе у оквиру категорији „Вредности“ на листи филмова Ватикана. Године 1991. редитељ Стенли Кјубрик написао је диван предговор објављеном сценарију.[7] Према Кјубрику, Декалог је за њега једино ремек дело.[8] Цела серија је била приказана на 46. Међународном филмском фестивалу у Венецији. ПродукцијаСерија је настала када је сценариста Кшиштоф Писевиц, који је видео уметничко дело из 15. века које илуструје Божје Заповести у сценама из тог временског периода. Предложио је идеју о снимању модерног еквивалентуа Филмски стваралац Кшиштоф Кјешловски био је заинтересован за филозофски изазов, а такође је желео да серију искористи као портрет недаћа пољског друштва, намерно избегавајући политичка питања која је приказивао у ранијим филмовима. Првобитно је намеравао да ангажује десет различитих редитеља, али је одлучио да сам режира филмове. Користио је другачијег сниматеља за сваку епизоду изузев треће и девете, у којима је Пјотр Собочињски био директор фотографије.[9] Велика глумачка екипа укључује и познате и непознате глумце, од којих је многе Кјешловски ангажовао и у својим другим филмовима. ТемеДесет филмова су једноставно насловљени бројевима, нпр Декалог: Један. Према уводу филмског критичара Роџера Иберта у ДВД сету, Кјешловски је рекао да филмови не одговарају у потпуности заповестима и да никада није користио њихова имена.[10] Иако је сваки филм независан, већина њих дели исту локацијску поставку у Варшави, а неки од ликова се међусобно познају. Сваки филм истражује ликове који се суочавају са једном или неколико моралних или етичких дилема док живе у великом стамбеном блоку у Пољској током 1980-их.[2] Теме се могу тумачити на много различитих начина; међутим, сваки филм има своју дословност.[11] ПријемСерији је додељена оцена од 97% на порталу Rotten Tomatoes на основу 53 критике критичара, са просечном оценом од 8,95/10. Консензус веб-сајта гласи: „...Декалог стоји као јединствено достигнуће у филмографији писца-редитеља Кшиштофа Кјешловског – као и у историји пољске кинематографије.[12] Серија је добила просечну оцену 100 од 100 на Метакритику, на основу 13 критика, што указује на „универзално признање“.[13] Декалог је ссвојио 1991. године ТВ награду БАФТА за најбољи међународно остварење[14] као и награду Бодил за најбољи европски филм.[15] Филм је такође освојио награду за најбољи страни филм Француског синдиката филмских критичара.[16] Серију су похвалили реномирани филмски критичари, укључујући Роџера Иберта [10] и Роберта Фулфорда,[5] као и важних личности из филмске индустрије, попут Стенлија Кјубрика.[6] У анкети Sight & Sound из 2002. за одређивање најбољих филмова свих времена, Декалог и Кратки филм о убијању добили су гласове 4 критичара и 3 редитеља.[17] Поред тога, у анкети Sight & Sound одржаној исте године са циљем да се одреди 10 најбољих филмова у претходних 25 година, Кјешловскии је проглашен за #2 на листи најбољих редитеља, а гласови за његове филмове су подељени између Декалога, Три боје Црвено/ Плаво и Вероникин дупли живот.[18] У анкетама из 2012. Декаложгје добио шест гласова критичара укључујући Кенета Турана и један глас редитеља Милча Манчевског као најбољи филм свих времена.[19] The Village Voice је поставио Декалог на 112. место на својој листи 250 најбољих филмова века 1999. године, на основу анкете критичара.[20] У јануару 2002. године, филм је уврштен међу 100 најбољих „есенцијалних филмова“ свих времена од стране Националног друштва филмских критичара.[21] Филм је заузео 36. место на листи „100 најбољих филмова светске кинематографије“ часописа Емпајр из 2010.[22] Референце
Спољашње везе |
||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
