Департмани Француске

Департмани су административне јединице Француске и многих бивших француских колонија. Сто француских департмана су груписани у 22 матична и 4 прекоморска региона. Департман Мајот (овај статус је добио 2011) не припада ниједном региону.^[1]

У континенталној Француској (матична Француска изузимајући Корзику), просечна површина департмана је 5.965 km². Према попису из 1999. године департман у континенталној Француској имао је у просеку 511.012 становника.^[2]

Сваким департманом управља скупштина изабрана на шест година, а њен извршни орган је председник скупштине (до 1982. на челу је био префект).

Француску владу у департману представља префект којег именује председник. Префекту помажу један или више потпрефеката који се налазе у седиштима дистрикта изван седишта департмана.

Град који је средиште департмана назива се префектура. Сваки департман може имати од један до седам округа. Главни град округа назива се потпрефектура. На челу потпрефектуре налази се потпрефект.

Окрузи су даље подељени на општине а сваком општином управља градска скупштина. Француска (у 1999) је имала 36.779 општина.

Већина департмана има површину између 4.000-8.000 km² и између 250.000 и милион становника. Површином највећи департман је Жиронда (10.000 km²), а најмањи је град Париз (105 km², не рачунајући предграђа, која су данас укључена у суседне департмане). Највише становника има Норд (департман) (2.550.000), а најмање Лозер (74.000)

Департмани су означени: са својим двоцифреним бројевима на поштански број, у INSEE бројевима (укључујући и бројеве друштвене сигурности) и на регистарским ознакама аутомобила, иако је задња примена нестала са новим регистарским таблицама од 2006. Обратити пажњу да не постоји број 20, већ 2A и 2B. Такође обратити пажњу да двоцифрен број 98 користи Монако. Заједно са ISO 3166-1 државним кодом FR, бројеви формирају ISO 3166-2 кодове за матичне департмане. Прекоморски департмани добијају два слова за ISO 3166-2 код.

Департмани су формирани 4. јануара 1790. године одлуком конститутивне скупштине као рационалнија замена за бивше провинције. Формирањем департмана власт је намеравала да укине француске историјске регионе и да на тај начин избрише културалне разлике и хомогенизује нацију. Већина департмана је по главним рекама подручја или по другим физичким појавама.

Број департмана је, упоредо са територијалним проширењем републике и царства), порастао са првобитних 83 на 130 до 1810. године, али је тај број опет смањен на 86 након Наполеонових пораза 1814-1815. Још три департмана су додата након припајања Нице и Савоје 1860. године.

Три департмана у Алзасу-Лорени који су уступљени Немачкој 1871. (Горња Рајна, Доња Рајна и Мозел) враћени су Француској 1919. Када су Алзас и Лорена уступљени 1871. године, мали део департмана Горња Рајна одвојио се од остатка Алзаса-Лорене и остао је у Француској. Ова територија, названа Територија Белфор, није реинтегрисана у повраћени департман Горња Рајна 1919, а уместо тога добила је статус департмана 1922. године, поставши 90. департман Француске.

Реорганизација Париског региона (1968) и подела Корзике (1975) повећали су број департмана са 94 на 100, укључујући и четири прекоморска департмана Гијану у Јужној Америци, Гваделуп и Мартиник у Карипском мору и Реинион и Мајот у Индијском океану. Мајот је стекао овај статус 2011.

Ноте:

1. Префектура Долина Оазе је успостављена у Понтоазу када је основан департман, али је де факто пресељена у оближњу комуну Сержи; тренутно, обе су ville nouvelle Сержи-Понтоаз.
2. Прекоморски департмани су бивше колоније које уживају сада статус сличан матичној Француској. Они су део Француске и Европске уније, иако су примењена специјална правила. У исто време оне чине један регион.

Неколико департмана је променило име, обично избацивши горњи или доњи из свог имена.

Постојало је неколико департмана на територијама које је освојила Француска током Француске револуције и Наполеоновог царства који данас нису део Француске: