Десимир Благојевић

Десимир Благојевић (Топола, 1905 − Београд, 1983) био је српски песник и новинар.

Ниже разреде гимназије завршио је у Крагујевцу, а више, матуру и Правни факултет у Београду.^[1]

Оставши рано без родитеља, запослио се као административни службеник у београдској железничкој дирекцији, а касније у Уреду осигурања радника. После почиње да се бави новинарством, којим ће се бавити до краја живота.^[1]

У редакцијама Времена и Правде уређивао је културне рубрике, пише чланке, фељтоне и есеје из књижевности и ликовне уметности.^[1]

Био је један од уредника и сарадника Рефлекса, Чаше воде, Беле ревије, Књиге другова, Уметности. Објављивао је песме у Српском књижевном гласнику, загребачком Kњижевнику, сарајевском Прегледу, цетињским Записима и другим листовима и часописима.^[1]

• Награда Милан Ракић
• Седмојулска награда
• Змајева награда, 1971.

• Шапутања с мостова (1924)
• Карневал Анђела (1930)
• Долазак међ цврчке (1955)
• Три кантате 1956)
• Птице немилице (1958)
• Сребрни пливач (1969)

Избори поезије

• Земаљска трпеза (1967)
• Недоходу у походе (1970)