Децентрализација

Децентрализација је расподела одговорности, планирања и имплементације промена са највишег организационог нивоа ближе проблему или области у којој се спроводе активности.^[1] Пример су федералне и савезне таксе које се деле са државним и општинским нивоима власти.

Историја

Реч „централизација” ушла је у употребу у Француској 1794. године када је вођство Француског директоријума након Француске револуције створило нову владину структуру. Реч „децентрализација” ушла је у употребу 1820-их.^[2] „Централизација” је ушла у писани енглески језик у првој трећини 1800-их;^[3] помињања децентрализације такође се први пут појављују током тих година. Средином 1800-их Токвил је написао да је француска револуција започела „потискивањем ка децентрализацији ... [али је постала,] на крају, продужење централизације.”^[4] Године 1863, пензионисани француски бирократа Морис Блок написао је чланак под насловом „Децентрализација” за један француски часопис у коме је прегледао динамику владине и бирократске централизације и недавне напоре Француске на децентрализацији државних функција.^[5]

Идеје слободе и децентрализације довели су до својих логичних закључака током 19. и 20. века од стране антидржавних политичких активиста који су себе називали „анархистима“, „либертаријанцима“, па чак и децентралистима. Токвил је био заговорник, пишући: „Децентрализација има, не само административну вредност већ и грађанску димензију, јер повећава могућности за грађане да се заинтересују за јавне послове; она их навикава да користе слободу. А из акумулације ове локалне, активне, персичне слободе, рађа се као најефикаснија противтежа тврдњама централне владе, чак и ако је подржана безличном, колективном вољом.“^[6] Пјер-Жозеф Прудон (1809–1865), утицајни теоретичар анархизма,^[7]^[8] је написао: „Све моје економске идеје које су се развијале током двадесет пет година могу се сажети речима: пољопривредно-индустријска федерација. Све моје политичке идеје се своде на сличну формулу: политичка федерација или децентрализација.“^[9]

Почетком 20. века, одговор Америке на централизацију економског богатства и политичке моћи био је децентралистички покрет. Кривио је индустријску производњу великих размера за уништавање трговаца средње класе и малих произвођача и промовисао повећање власништва над имовином и повратак на живот у малим размерама. Децентралистички покрет је привукао јужне аграрце као што су Роберт Пен Ворен, као и новинар Херберт Агар.^[10] Нова левица и либертаријански појединци који су се идентификовали са друштвеним, економским и често политичким децентрализмом током наредних година укључивали су Ралфа Борсодија, Вендела Берија, Пола Гудмана, Карла Оглсбија, Карла Хеса, Доналда Ливингстона, Киркпатрика Сејла (аутора дела Људка размера),^[11] Мареја Букчина,^[12] Дороти Деј,<refRoberts, Nancy L. (1984). Dorothy Day and the Catholic Worker: Teaching and Learning about Writing in Online Environments. 84. State University of New York Press. стр. 11. ISBN 978-0873959391. </ref> сенатора Марка О. Хетфилда,^[13] Милдред Ј. Лумис^[14] и Била Кауфмана.^[15]

Леополд Кор, аутор књиге Распад нација из 1957. године – познат по својој изјави „Кад год нешто није у реду, нешто је превелико“ – имао је велики утицај на Е. Ф. Шумахера, аутора бестселера из 1973. године Мало је лепо: Студија економије као да су људи важни.^[16]^[17] У наредних неколико година велики број најпродаванијих књига промовисао је децентрализацију.

Види још

Референце

^ „Definition of decentralisation”. Архивирано из оригинала 26. 01. 2013. г. Приступљено 12. 08. 2020. , Merriam-Webster Dictionary, accessed march 5, 2013.
^ Schmidt 2007, стр. 22
^ Levick, Barbara (2012). Claudius. Psychology Press. стр. 81. ISBN 9780415166195.
^ Schmidt 2007, стр. 10
^ Leroux, Robert (2012). „6: Maurice Block on "Decentralization"”. French Liberalism in the 19th Century: An Anthology. Routledge. стр. 255. ISBN 9781136313011.
^ „A History of Decentralization”. Архивирано из оригинала 11. 05. 2013. г. Приступљено 03. 11. 2022. , Earth Institute of Columbia University website, accessed February 4, 2013.
^ George Edward Rines, ур. (1918). Encyclopedia Americana. New York: Encyclopedia Americana Corp. стр. 624. OCLC 7308909.
^ Hamilton 1995, стр. 79
^ "Du principe Fédératif" ("Principle of Federation"), 1863.
^ Prentiss, Craig R. (2008). Debating God's Economy: Social Justice in America on the Eve of Vatican II. Penn State Press. стр. 43. ISBN 978-0271033419.
^ Kauffman, Bill (2008). „Decentralism”. Ур.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: Sage, Cato Institute. стр. 111—113. ISBN 978-1412965804. LCCN 2008009151. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n71. Архивирано из оригинала 2016-05-01. г.
^ Leon, David De (1994). Leaders from the 1960s: A Biographical Sourcebook of American Activism. Greenwood Publishing Group. стр. 297. ISBN 978-0313274145.
^ Jesse Walker (2010). Mark O. Hatfield, RIP] [https://web.archive.org/web/20130603154349/http://reason.com/blog/2011/08/08/mark-o-hatfield-rip „Архивирана копија”]. Архивирано из оригинала 03. 06. 2013. г. Приступљено 03. 11. 2022. [[Категорија:CS1 одржавање: Неподобан URL]], [[Reason (magazine)|Reason]], August 8, 2011.

[[#cite_ref-14|^]] [[#CITEREFLoomis2005|Loomis 2005]]

[[#cite_ref-15|^]] [[Bill Kauffman]], Bye Bye, Miss American Empire: Neighborhood Patriots, Backcountry rebels, Chelsea Green Publishing, [https://archive.org/details/isbn_9781933392806 p. xxxi. ISBN 978-1933392806. line feed character у |title= на позицији 1068 (помоћ); Спољашња веза у |title= (помоћ); Сукоб URL—викивеза (помоћ)^{[мртва веза]}
^ „Dr. Leopold Kohr, 84; Backed Smaller States”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2017. г. Приступљено 03. 11. 2022. , The New York Times obituary, February 28, 1994.
^ John Fullerton,. „The Relevance of E. F. Schumacher in the 21st Century”. Архивирано из оригинала 05. 04. 2013. г. Приступљено 03. 11. 2022. , New Economics Institute, accessed February 7, 2013.

Литература

Levick, Barbara (2012). Claudius. Psychology Press. стр. 81. ISBN 9780415166195.
Hamilton, Peter (1995). Émile Durkheim. New York: Routledge. стр. 79. ISBN 978-0415110471.
Loomis, Mildred J. (2005). Decentralism: Where It Came From – Where Is It Going?. Black Rose Books. ISBN 978-1551642499.
George Edward Rines, ур. (1918). Encyclopedia Americana. New York: Encyclopedia Americana Corp. стр. 624. OCLC 7308909.
Schmidt, Vivien A. (2007). Democratizing France: The Political and Administrative History of Decentralization. Cambridge University Press. стр. 22. ISBN 9780521036054.