Димитрије Ђорђевић
Димитрије Ђорђевић – Мита (Београд, 27. фебруар 1922 — Санта Барбара, 5. март 2009) био је српски историчар, универзитетски професор и академик. БиографијаЊегов деда по мајци је генерал и министар војни Краљевине Србије Михаило Рашић. У тренутку немачког напада на Краљевину Југославију у Априлском рату 1941. године, био је студент Правног факултета Универзитета у Београду. Придружио се Југословенској војсци у Отаџбини генерала Драгољуба Драже Михаиловића. Немци су га заробили и спровели у концентрациони логор Маутхаузен-Гусен. Након рата се вратио у Југославију, где је на власт дошла Комунистичка партија. Брзо је ухапшен као бивши припадник ЈВуО. По изласку из затвора је наставио студије на Универзитету у Београду, код Васа Чубриловића, некадашњег припадника Младе Босне и предратног политичара, који је у међувремену постао близак комунистима. Ђорђевић је докторирао 1962. године. Од 1970. године је радио као професор европске историје на Универзитету Калифорније у Санта Барбари. Међу његовим постдипломцима били су Милан Ст. Протић и Миле Бјелајац. За члана ван радног састава Српске академије наука и уметности је изабран 1985. године. Пошто је пензионисан, написао је аутобиографско дело „Ожиљци и опомене“, у којем се бави својим животом у Другом светском рату. Преминуо је 5. марта 2009. године у Санта Барбари. Одабрана дела
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
