Димитрије Станилоје

протојереј-ставрофор др Димитрије Станилоје
Датум рођења	(1903-11-29)29. новембар 1903.
Место рођења	Владени, Краљевина Румунија
Датум смрти	4. октобар 1993.(1993-10-04) (89 год.)
Место смрти	Букурешт, Румунија
Место укопа	Манастир Черника, Черника
Потпис

Димитрије Станилоје (рум. Dumitru Stăniloae; Владени, 29. новембар 1903 — Букурешт, 4. октобар 1993) био је румунски теолог, учитељ, професор, преводилац, писац, новинар и свештеник Румунске православне цркве у чину протојереја-ставрофора.

Био је дописни члан (од 1990) и редовни члан Румунске академије (од 1991). Као један од најугледнијих хришћанских теолога друге половине 20. века, уживао је непревазиђен ауторитет у земљи и иностранству и називан је „патријархом румунске теологије”.

Званично је канонизован и прибројан лику светих Румунске православне цркве 4. фебруара 2025. године.^[1][2]

Од 1917. студирао је у исповедном хуманитарном лицеју Андреја Шагуне. Приступио је 1922. године Универзитету у Черновцима. Разочаран квалитетом уџбеника и наставних метода, годину дана касније напустио је универзитет. 1923-1924 похађао је предавања на Филолошком факултету Универзитета у Букурешту. Дипломирао је 1927. године на Универзитету у Чернивци. Његов дипломски рад био је посвећен питању крштења деце.^[3]

Са румунског језика је епископ канадски Митрофан превео на српски његово дело „Духовност и заједница у православној литургији” у три тома: „Православна догматика”, „Бесмртни лик Божији” и „Православно морално богословље”.

• Католицизам после рата, Сибиу, 1932.
• Живот и учење Григорија Паламе, Сибиу, 1938.
• Православље и румунство, Сибиу, 1939.
• Исус Христ или обнова човека, Сибиу, 1943.
• Филокалија (превод) у 9 томова
• Униатизам у Трансилванији, покушај поделе румунског народа, Букурешт, 1973.
• Уговор о православној догматској теологији, Букурешт, 1978.
• Диеу Ест Амоур, Женева, 1980.
• Теологија и црква, Њујорк, 1980.
• Молитва, слобода, светост. Атина, 1980.
• Православна духовност, Букурешт, 1981.
• Морал и православно богословље, 2 тома, Букурешт, 1981.
• Свети Григорије Ниски – Дела (превод), Букурешт, 1982.
• Православна догматика, 1985.
• Духовност причешћем у православној литургији, Крајова, 1986.
• Вечно лице Божије, Крајова, 1987.
• Атанасије Велики – Дела (превод), Букурешт, 1987.
• Студије из православног догматског богословља (Христологија Св. Максима Исповедника, Човек и Бог, Св. Симеон Богослов, * Химне љубави Божије), Крајова, 1991.
• Свети Кирило Александријски – Дела (превод), Букурешт, 1991.

• Књиге на српском