Динофлагелате
Динофлагелате (Dinoflagellata), или ватрене алге (Pyrrhophyta), су велика група једноћелијских, или ређе трихалних, углавном аутотрофних протиста. Постојање бичева неједнаких по дужини и грађи је карактеристика ових алги. Један од бичева, најчешће предњи, у функцији је кретања, а бочни или задњи врши функцију усмеравања организма. Од скоро 4000 врста динофлагелата већина су морски, а само 220 врста су слатководни организми. Поједине врсте улазе у симбиозу са бескичмењацима корала у облику зооксантела. Опште карактеристике![]() Једно од заједничких својстава ове, у систематском погледу, доста разнородне групе алги јесте дорзивентрална грађа њиховог тела. На њему се разликује леђна, трбушна и бочне стране, а код већине предњи и задњи крај. Све ватрене алге на свом телу имају једну или две бразде (цингулум и сулкус). Ако имају две, једна је попречна а друга уздужна, а код оних са једном јавља се само уздужна бразда. Уздужна бразда налази се увек на трбушној страни. Мали број ватрених алги креће се амебоидно, а неке се уопште активно не крећу. Боја динофлагелата је углавном златнобраон, услед честог присуства ксантофила перидинина. Како грађа пластида и присуство пигмената веома варирају у овој групи алги, боја тела може бити и зелена, или нека друга. У цитоплазми се налазе праве скробне грануле.[1] Системи класификације
тип Dinoflagellata Būtschli, 1885, emend. Fensome, Taylor, Sarjeant, Norris, Wharton, and Williams, 1993
тип Dinozoa
царство Protista
Референце
Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia