Драгољуб Јанковић

Драгољуб Јанковић Јенки (Пирот, 7. јул 1927 — Ниш, 12. април 1993) био је српски приповедач, драмски писац, позоришни критичар и новинар.

Основну и учитељску школу завршио је у Пироту, Вишу педагошку у Нишу, и дипломирао на Рударско-геолошком факултету у Београду. Завршио је и једногодишњи течај режије на Академији за позориште у Београду. Новинарску каријеру започео је у пиротској „Слободи“, а наставио у Нишу као уредник Културне рубрике, потом главни и одговорни уредник и директор „Народних новина“. Био је дописник Политике, Борбе и Вечерњих новости из Ниша и уредник часописа „Гледишта“ и Градине (1966 – 1968), директор Позоришта лутака у Нишу и секретар Савеза аматера Србије. Поред писања, бавио се и акварелом.

• Одлазак, Књижевно друштво "Нестор Жучни", Ниш, 1963,
• Опсена, Ниш, 1965,
• Бели камен, 1973,
• Неко друго време, Пирот, 1990,

• Од истог гледаоца, Народно позориште, Ниш, 1968,

• Речи и време - полемике у Нишу 1947 – 1982, I - II, Ниш, 1984 - 1985,

• Прегршт тишине, Ниш, 1963. године, изведена у Народном позоришту у Нишу 1959,
• Круг у вечерњим водама, изведена у Народном позоришту у Пироту,
• Легенда о Сокограду, часопис „Градина“ 7,8,9, 1979.

• Фијакером кроз Пирот, Пирот, 1992.

• Енциклопедија Ниша, култура, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш, 2011. стр. 178.