Дражевац (Алексинац)

Дражевац
Дражевац;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Општина	Алексинац
Становништво
— 2022.	734
Географске карактеристике
Координате	43° 26′ 35″ С; 21° 47′ 12″ И / 43.443166° С; 21.786666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	232 m
	Дражевац Дражевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	18223
Позивни број	018
Регистарска ознака	AL

Дражевац је насеље у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2022. било је 734 становника (према попису из 1991. било је 1162 становника).

Географске одлике

Дражевац се налази уз ауто-пут Београд-Ниш, на пола пута од Алексинца до Ниша. Геостратешки положај Дражевца је одличан. Налази се између важних европских трансвезала, јужне пруге и Коридора 10.

Удаљеност Дражевца од Алексинца је 13 km, а од Ниша 17 km.

Дражевац има и развијену инфраструктуру која се састоји од: Дома културе, основне школе, спортских терена, амбуланте, ветеринарске станице, млина за млевење пшенице, ресторана, дискотека, кафића.

Простире се у равничарском пределу реке Јужне Мoрaве која протиче недалеко од села. Окружен је планинама Јастребац и Озрен са највишим врхом Лесковик -1174 метара.

Клима

Дражевац припада појасу умерено-континенталне климе. Клима је под утицајем континенталних ваздушних струјења, нарочито оних из правца запада, истока и југа. Температура ваздуха је врло значајан климатски елемент од ког доста зависе остали климатски елементи. Температура ваздуха показује велику устаљеност, разлике у току дана и ноћи, као и разлике прем годишњем добу су умерене. Највише мразних дана има у јануару (просек 24), а тропских дана када је температура већа од 30˚C просечно има највише у јулу и августу.

Привреда

Основна привредна делатност села је пољопривреда (повртарство).

Демографија

У насељу Дражевац живи 980 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,4 година (44,2 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 376 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.274
1953.	1.289
1961.	1.284
1971.	1.279
1981.	1.262
1991.	1.162	1.155
2002.	1.188	1.198

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.150	96,80%
Роми	28	2,35%
Хрвати	1	0,08%
Руси	1	0,08%
Бугари	1	0,08%
непознато	6	0,50%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	5	7
80+	15	31
75—79	31	36
70—74	44	47
65—69	52	42
60—64	35	34
55—59	32	30
50—54	48	46
45—49	45	42
40—44	39	27
35—39	32	32
30—34	42	46
25—29	34	24
20—24	24	32
15—19	35	26
10—14	30	31
5—9	29	40
0—4	19	24
Просек :	44,2	44,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	244	262	282	300	302	289	376

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	71	96	67	59	41	23	12	3	3	1	3,16

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	513	120	332	50	11	0
Женски	502	61	327	95	15	4
УКУПНО	1.015	181	659	145	26	4

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	371	234	0	1	29
Женски	233	182	0	0	11
Укупно	604	416	0	1	40

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	38	12	0	21
Женски	0	3	9	1	1
Укупно	1	41	21	1	22

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	1	9	1	4
Женски	0	0	2	7	13
Укупно	3	1	11	8	17

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	1	11
Женски	2	0	0	2
Укупно	7	0	1	13