Дражевац (Алексинац)

Дражевац
Дражевац;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Општина	Алексинац
Становништво
— 2022.	734
Географске карактеристике
Координате	43° 26′ 35″ С; 21° 47′ 12″ И / 43.443166° С; 21.786666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	232 m
	Дражевац Дражевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	18223
Позивни број	018
Регистарска ознака	AL

Дражевац је насеље у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2022. било је 734 становника (према попису из 1991. било је 1162 становника).

Географске одлике

Дражевац се налази уз ауто-пут Београд-Ниш, на пола пута од Алексинца до Ниша. Геостратешки положај Дражевца је одличан. Налази се између важних европских трансвезала, јужне пруге и Коридора 10.

Удаљеност Дражевца од Алексинца је 13 km, а од Ниша 17 km.

Дражевац има и развијену инфраструктуру која се састоји од: Дома културе, основне школе, спортских терена, амбуланте, ветеринарске станице, млина за млевење пшенице, ресторана, дискотека, кафића.

Простире се у равничарском пределу реке Јужне Мoрaве која протиче недалеко од села. Окружен је планинама Јастребац и Озрен са највишим врхом Лесковик -1174 метара.

Клима

Дражевац припада појасу умерено-континенталне климе. Клима је под утицајем континенталних ваздушних струјења, нарочито оних из правца запада, истока и југа. Температура ваздуха је врло значајан климатски елемент од ког доста зависе остали климатски елементи. Температура ваздуха показује велику устаљеност, разлике у току дана и ноћи, као и разлике прем годишњем добу су умерене. Највише мразних дана има у јануару (просек 24), а тропских дана када је температура већа од 30˚C просечно има највише у јулу и августу.

Привреда

Основна привредна делатност села је пољопривреда (повртарство).

Демографија

У насељу Дражевац живи 980 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,4 година (44,2 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 376 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.274
1953.	1.289
1961.	1.284
1971.	1.279
1981.	1.262
1991.	1.162	1.155
2002.	1.188	1.198

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.150	96,80%
Роми	28	2,35%
Хрвати	1	0,08%
Руси	1	0,08%
Бугари	1	0,08%
непознато	6	0,50%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	5	7
80+	15	31
75—79	31	36
70—74	44	47
65—69	52	42
60—64	35	34
55—59	32	30
50—54	48	46
45—49	45	42
40—44	39	27
35—39	32	32
30—34	42	46
25—29	34	24
20—24	24	32
15—19	35	26
10—14	30	31
5—9	29	40
0—4	19	24
Просек :	44,2	44,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	244	262	282	300	302	289	376

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	71	96	67	59	41	23	12	3	3	1	3,16

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	513	120	332	50	11	0
Женски	502	61	327	95	15	4
УКУПНО	1.015	181	659	145	26	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	371	234	0	1	29
Женски	233	182	0	0	11
УКУПНО	604	416	0	1	40
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	38	12	0	21
Женски	0	3	9	1	1
УКУПНО	1	41	21	1	22
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	1	9	1	4
Женски	0	0	2	7	13
УКУПНО	3	1	11	8	17
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	1	11
Женски	2	0	0	2
УКУПНО	7	0	1	13