Дубочај (археолошки локалитет)

44° 39′ 36″ С; 20° 44′ 27″ И / 44.659961° С; 20.740851° И / 44.659961; 20.740851

Дубочај је археолошки локалитет који се налази у у атару Гроцке, два километра удаљен од насеља, на десној страни пута Београд – Смедерево. На овом локалитету окткривени су први и најстарији трагови насеља који потичу из млађег каменог доба.^[1][2]

Дубочај је велики атар, испресецан дубоким јаругама са стрмим падинама, којима су текли потоци. Ове падине често су биле обрасле шумама и гајевима по којима је и атар добио име. У овом имену сједињене су две речи: дубок и гај што је спајањем прешло у дубокгај, дубоккај, дубокај и Дубочај.^[3]

Локалитет је идентификован је као Mutatio ad sextum milliate и према римским итинерaрима, налазио се на шестој римској миљи од Tricorniuma (Ритопек), са којим је служио као заштита пута Сингидунум – Виминацијум.^[4]

На простору атара Дубочај у нашој историји одиграле су се две значајне битке. Прва 1739. године између аустроугарске и турске војске, када су Турци однели победу а друга битка 1914. у којој је Србија бранила прелаз преко Дунава од многобројније аустро угарске војске.^[3]

Чувени српски лекар, др Александар Костић, био је везан за грочанске атаре преко Болеча, где је у својој амбуланти, током Првог светског рата, лечио рањенике. Мотивисан ратним успоменама, али и лепотом природе, 1932. године је на локалитету Дубочај одлучио да сазида кућу.

Од Илије Гарашанина је 1931. године купио виноград и копајући темеље своје куће наишао је на археолошке налазе, међу којима су биле и две раскошне римске гробнице, што је подстакло његово интересовање за археологију. Током наредних 45 година аматерски се бавио археологијом и прикупљао артефакте пронађене на локалитету Дубочај.^[5]

Приликом систематских археолошких ископавања 1963. и 1964. године откривени су архитектонски споменици из периода од II до III века, солидне градње и са остацима рељефа и ситне камене пластике, али и нешто новији објекти лошије градње, на основу пронађеног новца датовани у IV век. Наведене чињенице, указују на коришћење земљишта као континуалног привредног басена.

На истом локалитету откривени су, први у Србији, остаци ville rustice. Откривена римска гробница везује се за познату гробницу у Брестовику. Сви ови налази од великог су значаја за изучавање економских и политичких збивања на ширем подручју Сингидунума. На локалитету је откривено и неолитско насеље старчевачке културе.^[4]

Године 1978. долази на идеју о оснивању музеја и целокупну своју збирку поклања општини Гроцка, са жељом да легат буде изложен у рестаурираној Ранчићевој кући. Музеј је ту и отворен, под именом „Завичајни музеј Гроцке”, Дубочајска збирка палеолошких, археолошких, нумизматичких и других ископина професора Костића била је стална поставка.

Због неадекватног одржавања Ранчићева кућа је 90-их година 20. века затворена, а Дубочајска збирка повучена. Његов легат, који обухвата налазе са локалитета Дубочај у Гроцкој, остао је скривен од јавности готово 20. година. Данас је изложен као стална археолошка поставка у галерији библиотеке „Илија Гарашанин” у Гроцкој.^[5] Поставку су реализовали, подршком ГО Гроцка, кустос Центра за културу Гроцка Зорица Атић, кустоси Музеја града Београда др Милош Спасић и Драгана Стојић, и археолог Раде Милић.

• Римска гробница на локалитету Дубочај
• Грочанска чаршија
• Александар Костић
• Библиотека „Илија Гарашанин”, Гроцка

• Завод за заштиту споменика културе града Београда (1970). Гроцка споменичко наслеђе. Београд. 
• Лазаревић, Милан (1999). Гроцка и Грочани. Београд. 
• Атић, Зорица (2018). Топлина варошког дома Гроцке : Грочанска чаршија и ранчићева кућа. Гроцка: Центар за културу Гроцка.