Душан Јагликин
Душан Јагликин (право презиме Кокотовић, Београд, 9. фебруара 1938 – Београд, 1992) био је српски писац седамдесетих и осамдесетих година 20. века. БиографијаМало је података о његовом животу и раду. Зна се да је у Београду студирао крајем шездесетих година и да је неке своје приповетке и записе објављивао у Студенту, Пољима,[1] Видицима, Ошишаном јежу, Књижевним новинама и часопису Дело. Писао је сатиричну и документарну прозу.[2] Његова једина за живота објављена књига су приповетке Људи јачи од времена и судбине (Просвета, Београд, 1985, едиција „Просвета“, уредник Милан Комненић). Књига је, након пуних тридесет година, поново објављена у оквиру издавачке куће Виогор, у Београду 2015. године. Захваљујући труду његовог сестрића сликара Петра Краса, 2017. године, објављена је обимна књига његових одабраних списа под називом Да се објаснимо, у издању београдског издавача Крик. Ова књига је унеколико расветлила животни пут Душана Кокотовића Јагликина и пружила могућност бољег сагледавања његовог књижевног дела. Објављивао је под псеудонимима Данило Вебер и Вебер у пролазу. По листовима и часописима расут је један број његових сатиричних прича. Приповетке које су се нашле међу корицама књиге Људи јачи од времена и судбине су најпре објављене у часопису Дело, у временском распону од 1975. до 1978. године, у рубрици Људи говоре. О лекторском раду на њима пре објављивања и њиховом аутору сведочење је оставила Марица Стојшин, дугогодишњи секретар редакције Дела, у постхумној књизи Проветравање живота.[3] Поједине приповетке из књиге су драматизоване и игране као монодраме на позоришним даскама у Београду и Вршцу. Заступљен је у антологијама српске сатире и српске фантастике.[4] БиблиографијаКњигe![]()
Награде
Референце
Литература
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia