Душан Пророковић
Душан Пророковић (Лозница, 16. август 1976) српски је политиколог, универзитетски професор и политичар. Бивши је посланик у Народној скупштини од 2001. до 2007. године и високи функционер Демократске странке Србије (ДСС). Сада је повезан са странком Заветници (ССЗ). БиографијаОсновне студије завршио је на Факултету организационих наука (ФОН) Универзитета у Београду а постдипломске студије на Високој школи за међународне и односе са јавношћу у Прагу на одсеку за међународне односе и дипломатију, где је потом и магистрирао. Стекао је докторат. дипломирао на одсеку за међународне односе и дипломатију Факултета политичких наука и међународних односа Универзитета Матеј Бел у Банској Бистрици, а по завршетку докторских студија одбранио је докторску дисертацију на Факултету безбедности Универзитета у Београду.[1][2] У звање ванредног професора Факултета за дипломатију и безбедност у Београду постављен је 2018. године [1] Такође ради као научни сарадник у београдском Институту за међународну политику и привреду, где је руководилац Центра за евроазијске студије, извршни директор Центра за стратешке алтернативе из Београда и спољнополитички коментатор Радија Спутњик.[1] Политичку каријеру започео је 1994.[3] као члан Демократске странке Србије (ДСС) десног центра Војислава Коштунице, поставши високи функционер. Био је посланик у Народној скупштини[4] од 2001. до 2007. године, када је именован за државног секретара у Министарству за Косово и Метохију и обављао дужност до 2008.[5][6][7] Био је заменик посланика. делегација Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе од 2006. до 2007.[8] Учествовао је у процесу преговора о будућем статусу Косова под окриљем УН.[1] Пророковић је 2007. године изјавио да је Србија спремна да употреби силу да одржи свој суверенитет.[9] Пророковић је касније именован за председника политичког савета ДСС.[3][10] Њега је 2017. године из странке избацио њен нови лидер Милош Јовановић.[11] Касније је постао политички саветник крајње десничарске Српске странке Заветници (ССЗ) и учествовао је у њеној кампањи за опште изборе 2022. године.[12] Пророковић је ожењен и има четворо деце. Поред матерњег српског, говори енглески, чешки, словачки и руски језик.[13] Политичке позицијеКосовоПрокоровић је против признавања независности Косова: Са формалне стране, дакле, имамо протекторат НАТО који је једнострано прогласио независност на територији Србије. И ту 'независност' су подржале кључне чланице НАТО. Са фактичке стране тај протекторат је институционално неизграђен и системски несређен, самим тим и дугорочно 'заглављен' са прегршт проблема. И тим проблемима Србија ће морати да се бави у било којој варијанти, пошто представљају прворазредну претњу националној безбедности, од организованог криминала, до исламских фундаменталиста и осталих 'повратника' са блискоисточних ратишта.[14] Прокоровић је крајем јануара 2023. године потписао петицију којом се одбија предложени француско-немачки споразум између Србије и Косова.[15] Он је 11. фебруара 2023. године у Крагујевцу, заједно са лидерима ССЗ, НДСС, Двери и ПОКС, одржао прву заједничку кампању у оквиру кампање против предложеног француско-немачког плана за Косово.[16] Спољна политикаПрокоровић је критичар НАТО-а и 2015. је изјавио да би Србија уласком у НАТО „жртвовала много тога, а за то не би добила никакву надокнаду”.[17] Он сматра да је иницијатива Отворени Балкан била начин да се спречи даље јачање економских веза Београда и Москве.[18] Прокоровић је 2017. написао чланак у којем је хвалио Александра Дугина.[19] Пророковић је у априлу 2022. године потписао петицију којом позива Србију да не уводи санкције Русији након што је извршила инвазију на Украјину.[20] Дела
Референце
|
||||||||
.jpg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
