Евстолија и Сосипатра

Евстолија (у. 610.) и Сосипатра (у, 625. године) – цариградске православне светитељке^[1].

Православна црква прославља свете Евстолију и Сосипатру 9. новембра.

Живеле су у време цара Маврикија, који је био последњи византијски цар из династије Јустинијана 582-602. године.

Света Евстолија је дошла из Рима. Њени родитељи, веома богати људи, били су хришћани. Након њихове смрти, наследила је много имовине коју је користила у добротворне сврхе. После служења у Риму девицама којима је била потребна помоћ, света Евстолија се преселила у Цариград. Тамо је постала позната по својим добрим делима и духовном образовању. Зато су је многи посећивали. Међу њима је била и ћерка цара Маврикија Сосипатра која ју је посетила Влахернској цркви пресвете Богородице. Она је, након тога, заволела усамљенички живот више него богатство палата и зато је остала блиска светој Евстолији. На молбу своје кћери, Маврикије им је дао кућу у којој су подигли манастир, у који су долазиле побожне девице, желећи да свој живот посвете Богу. Блажена Сосипатра, руковођена у духовном животу светом Евстолијом, напредовала је из врлине у врлину. У току времена њима су се придружиле многе девојке, и заједно са њима упражњавале су тешке монашке подвиге. Много година подвизавајући се у посту, молитви и осталим трудовима, света Евстолија упутила је многе на пут спасења^[2]. Света Евстолија је пре своје смрти, поставивила за свог наследника свету Сосипатру, која је управљала манастиром до њене смрти^[3].

Кратко житије светих Јевстолије и Сосипатре, састављено на основу анонимног грчког Житија, делимично сачуваног у рукопису из 10. века (Ват. гр. 807. Фол. 94-96в), садржано је у грчким синаксарима и минологијама^[4].