Евтропија Херсонска

Евтропија Херсонска (рођ. Екатерина Леонтјевна Јасаенкова, Херсон 1863 - 1968), монахиња, преосвећена, локално поштована светитељка Херсонске епархије^[1].

Православна црква помиње свету Евтропију 16. марта (смрт), 30. октобра (откривање моштију) (Херсон) и у Сабору херсонских светитеља^[2].

Рођена је 24. новембра 1863. године у селу Бела Криница, Херсонска губернија, у породици Леонтија и Агафије. Са 12 година била је узета на старање женске монашке заједнице у Алешковској слободи у Тавријској губернији. У заједници сестара Екатарина је научила да чита и пише и да ради ручне радове, док је истовремено учила да се моли и чита Свето Писмо.

Убрзо је заједница добила статус Успенског манастира, а Катарина је примила монашки постриг са именом Евтропија у част свете мученице Евтропије Александријске. Њено монашко послушање било је читање и певање у певници.

Мајка Евтропија је била сведок процвата Алешковског манастира. Изграђене су велелепне цркве и манастирске зграде, а у манастиру је основана школа за сирочад.

После Октобарске револуције манастир је укинут, цркве затворене, а монахиње растурене. Монахиња Евтропија, као и многи други становници манастира, отишла је у Херсон, где се настанила у области Киндијских салаша (данас село Киндијка), недалеко од цркве Рођења Богородице. Ово место није случајно изабрано. Иза Дњепра су биле мајчине вољене Алешке, које су до тада преименоване у Тјурупинск.

Зарађивала је шивајући ћебад. Редовно је ишла у цркву, где су се молиле и друге монахиње из Алешковског манастира. 1938. године храм је затворен, након чега су се монахиње окупиле у приватној кући. Сестре су се бринуле једна за другу и подржавале једна другу на сваки начин.

Током Другог светског рата у Херсону су почеле да се отварају раније затворене цркве. Године 1941. отворена је и црква Киндиа. Неколико година живела је у згради која се налазила у кругу цркве. Желећи више самоће, убрзо се преселила у малу кућу која се налази у близини цркве Киндиан. Док је имала снаге, читала је и певала у хору. Када је ослабила, села је на клупу поред певнице и молила се. Никада није пропуштала црквене службе.

Живела је у малој привременој згради. Стан је био једноставан, колиба од плетера са једном собом и малим ходником. Многи су долазили да је виде, чувши за њену видовитост и уздајући се у снагу њене молитве, двориште је увек било пуно људи. Мајка је све примила у своју собу, седећи на малој клупи поред њеног кревета. Али нико никада није видео мајку како лежи на кревету, чак и ако је била болесна.

Бројни посетиоци су јој доносили поклоне, али је она навикла да се задовољава просфором и светом водицом. зато је приносе делила сиромашнима, потребитима или људима који су јој дали уточиште.

Њена духовна деца су сведочила да је мајка носила ланце на ногама. Увек је у рукама имала Јеванђеље које је непрестано читала.

Понекад је слала своју децу светом Амфилохију Почајевском, са којим је такође комуницирала. Са мајком Евтропијом је општио и архиепископ Јован (Лавриненко), исповедник вере који је био у пензији у Херсону.

Мати Евтропија је често примала Свете Христове Тајне. Причестио ју је настојатељ храма Рођења Богородице у Киндијки протојереј Јован Гасјук, који је живео у близини.

Умрла је 29. марта 1968. године у 105. години. Опело је обављено у киндијској цркви Рођења Пресвете Богородице пред великим мноштвом верника. Сахрањена је на гробљу Киндиа. На њеном гробу многи су добили благословену помоћ и исцељење за себе.

12. новембра 2009. године откривене су мошти монахиње Евтропије и пренете у Саборни храм Светог Духа у граду Херсону, где се налазе до данас^[3].

Одлуком Светог синода Украјинске православне цркве од 23. децембра 2010. монахиња Евтропија је канонизована за локално поштовану светитељку Херсонске епархије. Дана 9. августа 2011. године у Саборном храму Светог Духа у Херсону одржана је канонизација Свете Евтропије Херсонске.