Егзофталмометрија

Егзофталмометрија
Егзофталмометрија
	Егзофталмометар по Хертелу
	[уреди на Википодацима]

Егзофталмометрија је поступак мерења избочености очних јабучица применом специјално конструисаног инструмента, егзофталмометра по Хертелу. Ова метода, која се примењује у офталмологији, омогућава да се одреди положај очне јабучице, тј. релативни положај појединог ока у очној шупљини. При томе се као мера узима проминенција куполе рожњаче изнад спољашњег руба орбите.^[1]^[2]

Мерење се изражава у милиметрима. Нормалне вредности положаја булбуса су код одраслих 15-17 mm у односу на латерални руб орбите, а код деце од 13-17 mm. Апсолутне вредности немају велики значај, већ их треба упоређивати и пратити. Метода има посебну важност код експанзивних процеса, када је потребно уочити разлику у проминенцији десног и левог ока.

Индикације

Егзофталмометрија се ради у склопу дијагностичке обраде код болесника са Гравесовом болешћу и других поремећаја у ретробулбарном масном ткиву, који се жале на избуљеност очних јабучица, болности при покретима очију и појаву дуплих слика (диплопија).^[3]^[4]

Конструкција инструмента и начин примене

Инструмент се састоји од шине са милиметарском скалом преко које клизи покретни крак инструмента. Инцизуре на крају покретног и фиксног крака (са огледалима на оба крака), постављене су под углом од 45°. Оне се постављају на темпоралне рубове обе орбите тако да се покретни део подеси на одговарајући размак.

Добијено растојање се очитава на милиметарској скали и евидентира у документацији, како би се наредна контролна мерења изводила са истом вредношћу.

Приликом мерења испитаник гледа право напред; на доњем огледалу види се врх куполе рожњаче гледан са стране. Горње огледало показује скалу на којој се у милиметрима очитава вредност коју досеже врх куполе. Вредности се очитавају за сваку страну посебно.

Нормалне вредности положаја булбуса

Нормалне вредности положаја булбуса су код:

Одрасле особе: 15-17 mm, у односу на спољашњу ивицу орбите,
Деце: 13-17 mm, и разликују се у зависности од старости детета.

Међутим, апсолутне вредности, саме по себи, немају велику важност, него их треба упоређивати и пратити. Посебно је важно уочити разлику у проминенцији десног и левог ока, јер метод има посебну важност код експанзивних процеса, када треба пазити како се изражавају резултати. Нпр. погрешно је означити: Хертел: 4 mm, егзофталмус лево, а исправно: Хертел: Д24, Л22/26.^[5]

Референце

^ Bartalena, L.; Punchera, A.; Marcocci, C. (2000). „Management of Graves ophthalmopathy: reality and perspective.”. Endocr Rev. 21 (2): 168—99. PMID 10782363. doi:10.1210/edrv.21.2.0393.
^ Ossoinig, K. C. (1982). „A new ehosonographic sign for the reliable differential diagnosis of endocrine exophthalmus.”. Klin Monatsbl Augenheilkd. 180: 198. .
^ Jovanović M. Grejvsova oftalmopatija: dijagnostika i lečenje. Beograd:Politop;1997.
^ Weetman, A. P. (2000). „Graves disease.”. N Eng J Med. 343 (17): 1236—48. PMID 11071676. doi:10.1056/NEJM200010263431707.
^ Stanković Babić G, Zlatanović G, Đorđević Jocić J, Cekić S, Vujanović M. Terapeutski vodič za disfunkcionalni sindrom suza. Med Pregl in press.

Литература

Theodor Axenfeld (Begründer), Hans Pau (ed): Lehrbuch und Atlas der Augenheilkunde. 1980. ISBN 978-3-437-00255-7. . Unter Mitarbeit von Rudolf Sachsenweger u. a. 12., völlig neu bearbeitete Auflage. Gustav Fischer, Stuttgart u. a. .
Lothar Andreas Hotze, Petra-Maria Schumm-Draeger (2003). Schilddrüsenkrankheiten. Diagnose und Therapie. Berlin. ISBN 978-3-88040-002-3. . 5., erweiterte und vollständig überarbeitete Auflage. BMV Berliner Medizinische Verlagsanstalt. .
Dagmar Reiche (Red.) (2009). Roche-Lexikon Medizin. München. ISBN 978-3-437-15157-6. . 5., neu bearbeitete und erweiterte Auflage. Elsevier, Urban & Fischer. .