Езофагогастродуоденоскопија

Езофагогастродуоденоскопија
Езофагогастродуоденоскопија
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-9-CM	45.13
MeSH	D016145
	[уреди на Википодацима]

Езофагогастродуоденоскопија је минимално инвазивна ендоскопска дијагностичка и терапијска метода, којом се визуелно прегледа део горњег дела гастроинтестиналног тракта до дванаестопалачног црева, утврђује стање једњака, желуца и дванаестопалачног црева.^[1] Сматра се минималном инвазивном процедуром јер не захтева инцизију празнина главних органа нити се после интервенције захтева посебан метод опоравка, осим у случајевима када се користе седативи или анестезија.^[2] Често је праћена гушобољом.^[3]

Опште информације

Преглед се врши специјалним апаратом, гастроскопом, који се сатоји од:

флексибилне фибероптичке цеви промера 6 до 7 мм
извора светла и телевизијске камере на врху цеви,
преносног система слике до посебне јединице уређаја,
монмитора на коме се прати кретање цеви и анализира налазе.

Ток процедуре

Флекибилну цев инструмента убацује се кроз уста у једњак пацијенат и полако увлачи све до дуоденума.

Преглед се врши након шесточасовног гладовања како би се дигестивни тракт ослободио хране.

Преглед је мало неугодан, а да би се избегла ова неугодност, може се изводити у аналгоседацији.

Током прегледа, се готово увек обавља биопсија слузокож, која није болна и служе за преглед ткива желуца под микроскопом и у циљу постављање тачне дијагнозе.^[4]

Индикације

Дијагностичке

Дијагностичка процена знакова или симптома који указују на болест горњег гастроинтестиналног тракта (нпр диспепсија, дисфагија, кардиолошки бол прсима или рекурентна емезија)
Дијагноза чира на слузокожи желуца и дуоденума,
Дијагноза малигних промена у једњаку и желуцу (нпр Беретов једњак или полипозни синдроми).^[5]
Присутво Helicobacter pylori - инфекције слукоже желуца.

Биоптичке

Узимање узорака ткива за биопсију у циљу тачног постављања дијагнозе или код недовољано јасних стања

Терапијске

Терапијска интервенција

проналажење и уклањање страних тела,
контрола крварења,
дилатација сужења или стентирање стриктуре,
аблација неоплазми
постављање гастростоме.

Контраиндикације

Контраиндикације за езофагогастродуоденоскопија укључују следећа стања:

Могућу перфорацију
Медицински нестабилна стања
Невољни пацијенти

Релативне контраиндикације

Пацијенти на антикоагулацнтној терапији. Дијагностичка езофагогастродуоденоскопија се сматра процедуром ниског ризика за крварење код пацијената на антикоагулантима и стога се може извести без прилагођавања антикоагуланата пре процедуре.^[6] Међутим, ако се разматра или жели извести полипектомија, онда се пацијентов профил згрушавања треба нормализовати. Такође ризик од ретрофарингеалног хематома може бити присутан у болесника с тешким поремећајима коагулације. Одређене терапеутске процедуре (дилатације, перкутана ендоскопска гастростомија [ПЕГ], полипектомија, ендоскопска сфинктеротомија, ЕУС-вођена фино-иглена аспирација [ФНА], ласерска аблација и коагулација) такође се сматрају високоризичним процедурама за крварење и захтевају прилагођавање антикоагулантне терапије.
Фарингеални диурвертикулум
Операција главе и врата

Компликације

Стопа компликација је око 1 на 1.000.^[7] Најчешће су:

аспирација желудачног садржаја, изазива аспирацијску пнеумонију
крварење
перфорација
кардиопулмонални проблеми.^[8]

Референце

^ ASGE Standards of Practice Committee; Early, D. S.; Ben-Menachem, T.; Decker, G. A.; Evans, J. A.; Fanelli, R. D.; Fisher, D. A.; Fukami, N.; Hwang, J. H.; Jain, R.; Jue, T. L.; Khan, K. M.; Malpas, P. M.; Maple, J. T.; Sharaf, R. S.; Dominitz, J. A.; Cash, B. D. (јун 2012). „Appropriate use of GI endoscopy”. Gastrointest Endosc. 75 (6): 1127—31. PMID 22624807. doi:10.1016/j.gie.2012.01.011. .
^ ASGE Ensuring Safety in the Gastrointestinal Endoscopy Unit Task Force; Calderwood, A. H.; Chapman, F. J.; Cohen, J.; Cohen, L. B.; Collins, J.; Day, L. W.; Early, D. S. (март 2014). „Guidelines for safety in the gastrointestinal endoscopy unit”. Gastrointest Endosc. 79 (3): 363—72. PMC 3980655 . PMID 24485393. doi:10.1016/j.gie.2013.12.015. .
^ Chan, M. F. (април 1996). „Complications of upper gastrointestinal endoscopy”. Gastrointest Endosc Clin N Am. 6 (2): 287—303. PMID 8673329. doi:10.1016/S1052-5157(18)30364-7. .
^ Chernecky CC, Berger BJ. Esophagogastroduodenoscopy (EGD) - diagnostic. . Chernecky CC, Berger BJ, (ур.). Laboratory Tests and Diagnostic Procedures. (6th изд.). St. Louis, MO. : Elsevier; 2013:486-487.
^ Osawa, H.; Yamamoto, H.; Yamada, N.; Yoshizawa, M.; Sunada, K.; Kita, H.; Ajibe, H.; Satoh, K.; Sugano, K. (2009). „Diagnosis of endoscopic Barrett's esophagus by transnasal flexible spectral imaging color enhancement”. J Gastroenterol. 44 (11): 1125—32. PMID 19714289. S2CID 6178391. doi:10.1007/s00535-009-0121-z. .
^ ASGE Standards of Practice Committee; Acosta, R. D.; Abraham, N. S.; Chandrasekhara, V.; Chathadi, K. V.; Early, D. S.; Eloubeidi, M. A.; Evans, J. A.; Faulx, A. L.; Fisher, D. A.; Fonkalsrud, L.; Hwang, J. H.; Khashab, M. A.; Lightdale, J. R.; Muthusamy, V. R.; Pasha, S. F.; Saltzman, J. R.; Shaukat, A.; Shergill, A. K.; Wang, A.; Cash, B. D.; Dewitt, J. M. (јануар 2016). „The management of antithrombotic agents for patients undergoing GI endoscopy”. Gastrointest Endosc. 83 (1): 3—16. PMID 26621548. doi:10.1016/j.gie.2015.09.035. .
^ „EGD – esophagogastroduodenoscopy”.
^ Vargo JJ (2016). „Preparation for and complications of GI endoscopy”. Ур.: Feldman M, Friedman LS, Brandt LJ,. Sleisenger and Fordtran's Gastrointestinal and Liver Disease: Pathophysiology/Diagnosis/Management. (10th изд.). Philadelphia, PA: Elsevier Saunders. :chap 41.