Елведин Незировић

Елведин Незировић (Мостар, 12. новембар 1976) босанскохерцеговачки је књижевник и новинар.

Родио се у Мостару, али је због преране очеве смрти, првих седам година живота провео код мајчиних родитеља, у селу Црнићи, недалеко од Стоца. Школовао се у родном граду, где је завршио Педагошку академију, Одсек за бошњачки језик и књижевност, те Факултет хуманистичких наука на Одсеку за енглески језик и књижевност.^[1] 2002. године објавио је прву збирку поезије под називом Бездан. Своје песме и књижевне текстове објављивао у најеминентнијим књижевним часописима на простору Југославије, од загребачког Књигомата до београдског Балканског књижевног гласника и зрењанинске Улазнице, мостарског Моста и Мотришта, па све до Сарајевских свески. Књига Боја земље, објављена у издању Лагуне, његов је први роман.^[2] Песме су му преведене на енглески, италијански и турски језик.

Директор је Музичког центра Паваротти у Мостару. Члан је Друштва писаца БиХ и П.Е.Н. центра БиХ^[3].

• Трећа награда ''Зија Диздаревић'', за најбољу кратку причу (2009)
• Награда Издавачке куће „Лагуна“, за најбољу кратку причу (2011)
• Награда ''Есад Есо Садиковић'', за најбољу кратку причу (2013)
• Друга награда ''Муса Ћазим Ћатић'', за најбољу песму (2015)
• Награда Центра за мир и мултиетничку сарадњу из Мостара – <ноњики>Мимар мира</ноњики>, за укупан допринос изградњи мира, суживота и међунационалног повјерења у постратном периоду (2017)

• Бездан, поезија (Друштво писаца БиХ, подружница ХНК, Мостар, 2002.)
• Звијер из хотелске собе, поезија (Либер, Београд, 2009.)
• Толико о томе, приче (Добра књига, Сарајево, 2013.)
• Боја земље, роман (Лагуна, Бегорад, 2016.)
• Проповиједање блуеса, поезија (Вријеме, Зеница, 2017.)

• Интервју, бљесак.инфо „Књижевници, али и умјетници опћенито, потиснути су код нас на маргине“^{[мртва веза]}
• Интервју, Политика, „Мостар је и даље у коми“
• Елведин Незировић „Проповиједање блуеса“
• Горан Сарић, „Боја самоће“, о роману „Боја земље“ Елведина Незировића
• Амила Кахровић – Посављак, „Боје растакања“, о роману „Боја земље“ Елведина Незировића