Електра Апостолу

Електра Апостолу
Електра Апостолу 1944. године
Датум рођења	(1912-02-20)20. фебруар 1912.
Место рођења	Атина, Грчка
Датум смрти	26. јул 1944.(1944-07-26) (32 год.)
Место смрти	Атина, Грчка

Електра Апостолу (грч. Ηλέκτρα Αποστόλου; Атина, 20. фебруар 1912 ― Атина, 26. јул 1944) била је грчка политичарка и борац отпора, члан Младе комунистичке лиге Грчке, Уједињене панхеленске организације омладине и Комунистичке партије Грчке, као и заговорница женских права.

Рођена је 1912. године у Атини, у богатој породици, као сестра лидера Комунистичке партије Грчке Лефтериса Апостолуа.^[1] Године 1926. је постала чланица ОКНЕ, а 1933. је преузела вођење новина „Неолаја”.^[2] Учествовала је на Светском антифашистичком и антиратном конгресу жена који је одржан у Паризу 1934. године, као руководилац грчке делегације.^[3]

Године 1935. је учествовала на шестом конгресу Комунистичке интернационалне омладине, представљајући ОКНЕ заједно са другом грчком омладином. Када се вратила у Грчку постала је чланица Бироа Централног комитета ОКНЕ.

Режим 4. августа ју је ухапсио и затворио у женски затвор Авероф, где је мучена. Када је пуштена, отишла је у илегалу и послата је у Солун, где је постала секретарка канцеларије ОКНЕ Македонија, Тракија.

Године 1939. је поново ухапшена и послата у егзил са другим комунистима у Анафи. Непосредно пре егзила, и током премештаја, родила је ћерку Агни у тешким и опасним условима. Окупација ју је затекла у егзилу са ћерком у Анафи.

Маја 1941. ју је грчка жандармерија предала окупаторима.^[2] 

Септембра 1942. је побегла из притворских објеката атинског Одељења за миграције и придружила се партизанским организацијама.^[2] Крајем децембра исте године јој је преминуо супруг, доктор Јанис Сидеридис, члан Комунистичке партије Грчке. Умро је од глади у концентрационом логору Катуна, два дана након што је пребачен из Акронафплије заједно са стотину других комунистичких затвореника.^[4]

Док је шетала 25. јула 1944. у 7:30 ујутру срела је жандарма који ју је препознао.^[2] Након кратке потере, ухапшена је и одведена у хотел Кристал који је заузела Специјална служба безбедности.^[2] Тешко је мучена, али није открила имена својих сарадника.^[2] Након мучења, погубљена је, а тело јој је осакаћено након смрти.^[2]

Избачена је испред хотела Кристал 26. јула 1944. и одведена у атинску мртвачницу где је медицински вештак извршио обдукцију.^[1] Следећег дана, 27. јула, њено тело је бачено на улице Атине. Народноослободилачки фронт је обећао освету преко својих новина. За њено мучење и убиство су доживотно осуђени Александрос Ламбу, ађутант Еусебиос Партениу и Минас Катрептис, као и десетине других патриота који су после неколико месеци пуштени на слободу због грађанског рата.^[5]

Годину дана након њене смрти организован је скуп–комеморација за жене које су убијене током окупације. У њену част је основана истоимена медаља за хероизам. Такође, написане су бројне песме о њој међу којима је Ηλέκτρα μας.