Елизабетанско позориштеЕлизабетанско позориште означава позоришни живот и драмско стваралаштво у Енглеској током владавине краљице Елизабете I (1558–1603). Овај период се сматра веома значајним за енглеску драму, а често се термин користи и да обухвати стваралаштво из нешто каснијих периода, јакобинског и каролиншког доба, чиме се описује енглеско ренесансно позориште све до затварања позоришта 1642. године.[1] Најпознатији представник овог периода је Вилијам Шекспир, а значајан допринос дали су и други драмски писци попут Кристофера Марлоуа и Бена Џонсона. Историјски и друштвени контекстЕлизабетанско доба било је период релативне политичке стабилности и економског просперитета у Енглеској, што је погодовало развоју уметности и културе. Протестантска реформација је учврстила свој положај, али су верске тензије и даље биле присутне. Ренесансни хуманизам је утицао на културни живот, подстичући интересовање за античку културу, књижевност и филозофију. Лондон је постао важан трговачки и културни центар, привлачећи људе из свих друштвених слојева, што је створило бројну и разнолику позоришну публику.[1] Краљица Елизабета I је подржавала уметност и често је присуствовала позоришним представама, што је допринело угледу позоришта. Позоришне зграде (театри)Развој елизабетанског позоришта пратио је и изградњу првих наменских позоришних зграда у Енглеској. Пре тога, представе су се често изводиле у двориштима гостионица, племићким дворанама или на градским трговима. Постојала су два основна типа позоришних зграда:[2] Јавна (отворена) позориштаОво су биле велике, отворене грађевине, најчешће кружног или вишеугаоног облика.[3] Могле су да приме велики број гледалаца (између 1500 и 3000).[4] Централни део је био отворен (двориште, pit), где је стајала публика која је платила најнижу цену улазнице ("граундлинзи"). Око дворишта су се налазиле наткривене галерије са седиштима за имућније гледаоце. Позната јавна позоришта укључују:
Приватна (затворена) позориштаОво су биле мање, наткривене сале, које су примале мањи број гледалаца и имале су скупље улазнице. Пружале су интимнију атмосферу и омогућавале извођење представа и ноћу, уз вештачко осветљење (свеће). Најпознатије приватно позориште било је Блекфрајарс (Blackfriars). Након 1610. године, глумачке трупе су често лети наступале у јавним, а зими у приватним позориштима.[2] Карактеристике сценеСцена у елизабетанским јавним позориштима била је уздигнута платформа која је истурена у двориште (apron stage), окружена публиком са три стране.[5] У позадини сцене налазила се зграда (tiring house) са вратима за улазак и излазак глумаца и балконом изнад, који се користио за сцене на висини. Изнад дела сцене често је постојао кров (heavens), док су испод сцене могли бити отвори (hell) за сценске ефекте.[2] Сценографија је била минимална; место и време радње дочаравали су се углавном кроз дијалоге и глумачку игру.[2] Драматурзи и драмеЕлизабетанско доба је дало значајне драмске писце:
Доминантни драмски жанрови били су трагедија (укључујући трагедију освете), комедија (романтична комедија, комедија обичаја) и историјска драма. Драме су углавном писане у стиху (бланкверс), али су садржале и делове у прози. Карактеристичне су биле употреба солилоквијума и обраћања публици. Глумачке трупе и глумаПрофесионалне глумачке трупе биле су организоване као деоничарска друштва, често под покровитељством племића (нпр. Lord Chamberlain's Men, касније King's Men; и Admiral's Men).[7] Све улоге, укључујући и женске, играли су мушкарци и дечаци.[8] Истакнути глумци тог доба били су Ричард Бербиџ и Едвард Елин. ПубликаПублика елизабетанских позоришта била је социјално разнолика.[4] Представе су се играле дању, најчешће поподне.[9] Публика је била позната по активној партиципацији, гласном изражавању својих реакција.[8] Костими и сценографијаСценографија је била минимална, док су костими били веома раскошни и детаљни, углавном одражавајући савремену моду елизабетанског доба, без обзира на историјски период у којем се радња комада одвијала.[2] Значај и наслеђеЕлизабетанско позориште представља један од врхунаца у историји светске драме. Дела настала у овом периоду, посебно Шекспирова, и данас се изводе широм света и чине темељ модерног позоришног репертоара. Овај период је значајно утицао на развој енглеског језика и оставио трајан утицај на светску књижевност и културу. Затварање позоришта од стране Пуританаца 1642. године означило је крај ове епохе. Види још
Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
