Емерик Јенеј

Емерик Јенеј
Јенеј 1963. године
Лични подаци
Датум рођења	(1937-03-22)22. март 1937. (88 год.)
Место рођења	Арад, Краљевина Румунија
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1955—1956 1957—1969 1969—1971	Ута Арад Стеауа Букурешт Кајсериспор	21 254 30	(2) (7) (4)
Репрезентативна каријера
1959—1964	Румунија	12	(0)
Тренерска каријера
1972–1973 1975–1978 1978–1980 1981–1982 1983–1984 1984–1986 1986–1990 1991 1992–1993 1993 1993–1994 1995–1996 1996 1998–2000 2000	Стеауа Букурешт (пом. тренер) Стеауа Букурешт Бихор Орадеа Тарговиште Стеауа Букурешт Стеауа Букурешт Румунија Стеауа Букурешт Мађарска Фехервар Видеотон Стеауа Букурешт Паниониос Крајова Стеауа Букурешт Румунија

Емерик Јенеј (мађ. Imre Jenei, рум. Emerich Jenei; 22. март 1937) румунски је фудбалски тренер и бивши фудбалер мађарске националности.

Сматра се једним од најбољих тренера у историји румунског фудбала, заједно са Штефаном Ковачем, Мирчом Луческуом и Ангелом Јорданескуом. Његово највеће достигнуће било је освајање Купа европских шампиона 1986. са Стеауом из Букурешта. Такође је други тренер са највише титула у румунском првенству, са 6 победа (изједначен са Даном Петрескуом).

Рођен је у мађарској породици, Јенеј је изгубио мајку са 12 година,^[1] и намеравао је да постане адвокат пре него што започне фудбалску каријеру.^[2]

Дебитовао је за екипу Фламуре из Арада, потом је прешао у Стеауу из Букурешта 1957. године и бранио је боје клуба на 254 утакмице до 1969. године, када је напунио 32 године (старост која је дозвољавала спортистима из земаља иза Гвоздене завесе да играју у другим лигама) одлази у Турску, где је играо за Кајзериспор 2 сезоне, завршивши каријеру 1971. године, у 34. години.

За репрезентацију Румуније одиграо 12 утакмица између 1957. и 1964. године,^[3] такође се 1964. године такмичио на Олимпијским играма у Токију.

Године 1972, Јенеј се вратио у Стеауу да би радио као помоћни тренер Георгеа Константина, где је остао једну сезону. Тренерски деби је такође био предводећи екипу Стеауе 1975. године, остајући на позицији до 1978. године. Такође је био још пет пута тренер тима (1983–1984, 1984–1986, 1991, 1993–1994 и 1998–2000), доживевши врхунац у сезони 1985–86, када је Стеауа освојила Куп европских шампиона, победивши Барселону на пенале. Водио је и Бихор Орадеу, Олимпију Сату Маре, ЦС Тарговиште, Фехервар Видеотон, Паниониос и Университатеа Краиова, као и репрезентацију Мађарске.

Са румунском репрезентацијом учествовао је на Светском првенству 1990. и Европском првенству 2000. године, последњем такмичењу у његовој тренерској каријери. Остао је укључен у фудбал као председник ФК Бихор, а радио је и у Румунском фудбалском савезу.

Био је у браку са Илеаном, бившом мачеваоком Румуније, светском шампионком и освајачицом олимпијских медаља, све до њене смрти 2021. године. Имају ћерку Кристину. Јенеј такође има сина Калина са својом првом женом, глумицом Василицом Тастаман (1933—2003).^[3]

Стеауа Букурешт

• Прва лига Румуније (3): 1959–60, 1960–61, 1967–68.
• Куп Румуније (4): 1961–62, 1965–66, 1966–67, 1968–69.

Румунија до 19

• Европско првенство до 19 година (1): 1956.

Стеауа Букурешт

• Прва лига Румуније (6): 1975–76, 1977–78, 1984–85, 1985–86, 1986–87, 1993–94.
• Куп Румуније (3): 1975–76, 1984–85, 1998–99
• Куп европских шампиона (1): 1985–86.

• Списак тренера који су освојили Куп европских шампиона и УЕФА Лигу шампиона

• Емерик Јенеј на веб-сајту National Football Teams (језик: енглески)
• Managerial stats at labtof.ro