Енвер Хоџа

Енвер Хоџа
Енвер Хоџа
	Званични портрет (1985)
Лични подаци
Датум рођења	16. октобар 1908.
Место рођења	Ђирокастра, Османско царство
Датум смрти	11. април 1985. (76 год.)
Место смрти	Тирана, НСР Албанија
Универзитет	Универзитет у Монпељеу; Слободни универзитет у Бриселу;
Породица
Супружник	Неџмије Џуглини (в. 1945)
Деца	3
Политичка каријера
Политичка; странка	Партија рада Албаније
Чин	генерал армије
Претходник
Мандати
Претходник
Први секретар Партије рада Албаније
	8. новембар 1941 — 11. април 1985.
Претходник	функција успостављена
Наследник	Рамиз Алија
Председник
22. председник Владе Албаније
	Тренутна функција
	Функцију обавља од 23. октобар 1944
	19. јул 1954.
Председник	Омер Нишани; Хаџи Леши;
Претходник	Ибрахим Бичакчију
Наследник	Мехмет Шеху
Председник владе
Министар спољних послова
	22. март 1946 — 23. јул 1953.
Председник владе	он
Претходник	Омер Нишани
Наследник	Бехар Штила
Председник владе
Министар народне одбране
	23. октобар 1944 — 31. јул 1953.
Председник владе	он
Наследник	Бећир Балуку
Потпис

Енвер Хоџа (алб. Enver Hoxha;^[1] Ђирокастра, 16. октобар 1908 — Тирана, 11. април 1985)^[2] био је албански политичар. Био је врховни вођа Народне Републике Албаније од краја Другог светског рата до своје смрти 1985. као први секретар Партије рада Албаније. Био је и премијер Албаније од 1944. до 1954. и министар спољних послова од 1946. до 1953.

Рана младост и Други светски рат

Енвер Хоџа је рођен 16. октобра 1908. године у Ђирокастри, граду на југу Албаније. Његов отац, трговац тканином, је путовао по Европи те је највећи утицај на Хоџу имао његов стриц, Хусен Хоџа, милитантни борац за независност Албаније. Хусен Хоџа се такође борио и против репресивних влада које су дошле након независности.

Године 1930. Енвер је отишао на студије на Монпељешки Универзитет у Француској, као државни стипендиста, али је убрзо одустао. Од 1934. до 1936. године био је секретар у албанском конзулату у Бриселу. Тамо је и студирао, а вратио се у Албанију 1936. године и постао наставник у Корчу.

Хоџа је отпуштен са овог радног места након што су Италијани окупирали Албанију 1939. године, због тога што је одбио да приступи Албанској фашистичкој странци. Отворио је радњу дувана у Тирани, где су убрзо комунисти почели да се окупљају. Уз помоћ југословенских комуниста, основао је и постао вођа Комунистичке партије Албаније (касније преименоване у Партију рада) у новембру 1941. године.

Био је и вођа Народноослободилачке борбе у Албанији у току Другог светског рата. Његова Народноослободилачка армија је 1944. године преузела власт у земљи.

Социјалне и економске реформе

Енвер Хоџа се изјашњавао као ортодоксни марксиста-лењиниста и дивио се Јосифу Стаљину. Прихватио је модел Совјетског Савеза и заоштрио је односе с југословенских комунистима, након раскола 1948. године. Над министром одбране, Кочом Дзодзеом, 1949. године је извршена смртна казна због наводне пројугословенске активности.

Режим је конфисковао обрадиву земљу од богатих земљопоседника и консолидовао је у колективно земљиште (кооперативи), уз хиљаде затварања и убијања током процеса. Албанска власт је тврдила да је Албанија постала потпуно самостална у снабдевању храном током комунистичке власти, као и успесима у индустријализацији, електрификацији и избијању неписмености и болести.

Ипак, отварање албанских граница, након пада комуниста, је показало другу слику: Албанија није била индустријализована и била је економски назадна у поређењу с осталим земљама источне Европе. Пољопривреда није била осавремењена, било је веома мало телефонских прикључака, а плате као и квалитет живота су били веома ниски по европским мерилима. Много радника је напустило Албанију и потражило посао у Италији или Грчкој. Најкарактеристичнија заоставштина Хоџине власти је 600.000 бункера у земљи од три милиона људи.

Стаљинизам и лоши односи с Совјетским Савезом

Хоџа је остао стаљиниста и поред ограђивања Никите Хрушчова од Стаљинових метода. Ово је значило изолацију од остатка социјалистичке источне Европе. Хоџа је заоштрио однос са Совјетским Савезом, а однос са Југославијом је већ био потпуно хладан. 1960. године, Албанија се приклонила Кини, а лош однос са Москвом је кулминирао 1968. године, када је Албанија иступила из Варшавског пакта, као одговор на совјетску инвазију Чехословачке.

Унутрашње уређење Албаније је одговарало Стаљиновој доктрини, те је Хоџин култ личности подсећао на Стаљинов. Албанска тајна полиција, „Сигурими“, је била организована по угледу на совјетски КГБ и источнонемачки Штази. Тајна полиција је била толико далекосежна, да је сваки трећи грађанин Албаније или био у радном логору или га је тајна полиција привела на испитивање. Да би минимализовали или елиминисали опозицију, власт је прогонила неистомишљенике, одузимајући им послове, затварајући их, па и осуђујући их на смрт. Путовање у иностранство, осим пословних путева, је било забрањено.

Атеистичка кампања

Године 1967, након две декаде прогресивно јачег прогона религије, Хоџа је прогласио нацију првом и једином званично атеистичком земљом у историји. Делом инспирисан кинеском културном револуцијом, конфисковао је џамије, цркве, манастире и остале религијске објекте (Албанци су углавном били муслимани и католици). Неки од објеката су уништени, а други претворени у радионице, складишта, штале, или пак у културне установе, као што су биоскопи. Било је забрањено давати деци религијска имена, а свако ухваћен с Кураном, Библијом, иконом или сличним религијским објектом је могао бити лишен слободе.

Односи са Кином

Хоџа није био задовољан кинеском сарадњом са САД почетком седамдесетих година. Смрт Мао Цедунга 1976. године и њене последице су довеле до раздора односа Кине и Албаније, те је Албанија опет ушла у политичку изолацију. Хоџа је оптуживао и Кинезе и Совјете за ревизионизам.

Године 1981. се догодио још један прогон државника. Могуће је да је премијер Мехмет Шеху тада био убијен, мада се званично тврдило да је извршио самоубиство.

Пензија и епилог

Хоџа се постепено повукао у пензију почетком осамдесетих, а Рамиз Алија га је наследио. Умро је 11. априла 1985. године, са 76 година. Алија је водио отворенију политику и Албанија је 1990. напустила једнопартијски систем.

У „Амнести Интернешнелу“ (Amnesty International), у документу објављеном 1984. године, се тврдило да су људска права страдала током Хоџиног режима. Људима је било ограничена слобода говора, религије, кретања и удруживања, иако је устав из 1976. гарантовао та права. Такође, становници Албаније нису имали приступ информацијама, осим онога што је долазило из државних канала. „Сигурими“ је константно кршио права на приватност личности, дома и комуникације, те је својевољно хапсио. Судови су увек били наклоњени владајућој странци.

Напомене

^ Раније имао чин генерал-пуковника. Унапређен у чин армијског генерала пре укидања војних чинова током Културне и идеолошке револуције. Међутим, и након укидања војних чинова и даље је имао чин генерала армије као врховни командант албанске народне армије.

Референце

^ „Hoxha, Enver”. Lexico UK English Dictionary. Oxford University Press.
^ There is uncertainty over Hoxha's true date of birth. Fevziu (2016), p. 10) notes: "No fewer than five different dates are to be found in the Central State Archives [of Albania] alone."

Литература

Милорад Коматина, Енвер Хоџа и југословенско-албански односи, Службени лист СРЈ, Београд 1995. година
Ash, William (1974). Pickaxe and Rifle: The Story of the Albanian People. London: Howard Baker Press Ltd.
Banja, Hansa; Toçi, V. (1979). Socialist Albania on the Road to Industrialization. Tirena: 8 Nëntori Publishing House.
Bessemer, Dirk J., ур. (2006). On Eagle's Wings: The Albanian Economy in Transition. Nova Publishers. ISBN 978-1600210723.
Begeja, Ksanthipi (1984). The Family in the People's Socialist Republic of Albania. Tirana: 8 Nëntori Publishing House.
Beloff, Nora (1985). Tito's Flawed Legacy. Boulder, CO: Westview Press. ISBN 978-0-575-03668-0.
Biberaj, Elez (1986). Albania and China: A Study of an Unequal Alliance. Boulder, CO: Westview Press. ISBN 978-0-813-37230-3.
Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (2007). The Balkans: a post-communist history. Routledge. ISBN 978-0-415-22962-3.
Bönker, Kirsten (2016). Television Beyond and Across the Iron Curtain. Cambridge Scholars Publishing. ISBN 978-1443816434.
Cikuli, Zisa (1984). Health Care in the People's Republic of Albania. Tirena: 8 Nëntori Publishing House. ASIN B001ACECPG.
Eya, Peppa (1997). Oi Alvanoi : neoterē kai synchronē istoria (на језику: грчки). Odysseas. ISBN 978-9602102794. OCLC 880487556.
Dervishi, Kastriot (2016). The communist movement in the 1924–1944 years and the establishment of ACP's. Tirana: 55. ISBN 978-9928106384. Архивирано из оригинала 12. 2. 2018. г. Приступљено 12. 1. 2018.
Dervishi, Kastriot (2012). Kryeministrat dhe ministrat e shtetit shqiptar në 100 vjet. Tirana: 55. ISBN 978-9994356225.
Fevziu, Blendi (2016). Enver Hoxha: The Iron Fist of Albania. London: I.B.Tauris. ISBN 978-1-784-53485-1.
Galatia, Michael L.; Watkinson, Charles, ур. (2004). Archaeology under dictatorship (на језику: грчки). Kluwer Academic/Plenum Publishers. ISBN 978-0306485084. OCLC 915958520.
Gjonça, Arjan (2001). Communism, Health, and Lifestyle: The Paradox of Mortality Transition in Albania, 1950–1990. Connecticut: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-31586-2.
Griffith, William E. (1963). „Albania and the Sino-Soviet Rift”. Studies in Communism, Revisionism, and Revolution. M.I.T. Press. ISSN 0081-8054.
Hamm, Harry (1963). Albania – China's Beachhead in Europe. New York: Frederick A. Praeger. ASIN B0000CLUM3.
The Institute of Marxist-Leninist Studies at the Central Committee of the Party of Labour of Albania (1982). History of the Party of Labor of Albania (2nd изд.). Tirena: 8 Nëntori Publishing House.
Jessup, John E. (1998). An Encyclopedic Dictionary of Conflict and Conflict Resolution, 1945–1996. Westport, CT: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-28112-9.
Logoreci, Anton (1978). The Albanians: Europe's forgotten survivors. Boulder, CO: Westview Press. ISBN 978-0891588276.
Madgearu, Alexander; Gordon, Martin (2008). Gordon, Martin, ур. The wars of the Balkan Peninsula: their medieval origins. Превод: Madgearu, Alexander. The Scarecrow Press.
Marmullaku, Ramadan (1975). Albania and the Albanians. Превод: Milosavljević, Margot; Milosavljević, Bosko. London: C. Hurst & Co. ISBN 978-0903983136.
Minnesota Lawyers International Human Rights Committee (1990). Human rights in the People's Socialist Republic of Albania: a report of the Minnesota Lawyers International Human Rights Committee. The Committee. ISBN 978-0929293059. OCLC 24541364.
Myftaraj, Kastriot (2008). The Secret Life of Enver Hoxha, 1908–1944 (на језику: албански). Tirena: Constellation. ISBN 978-99956-706-4-1.
Myftaraj, Kastriot (2009). The Enigmas of Enver Hoxha's Domination 1944–1961 (на језику: албански). Tirena: Constellation. ISBN 978-99956-57-10-9.
O'Donnell, James S. (1999). A Coming of Age: Albania under Enver Hoxha. East European Monographs. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-88033-415-0.
Pano, Nicolas C. (1968). The People's Republic of Albania. Baltimore, MD: Johns Hopkins Press. ISBN 978-0608040189.
Papajorgi, Harilla (1970). Our Friends Ask. The Naim Frashëri Publishing House.
Pearson, Owen S. (2006). Albania in the Twentieth Century: A History. III. New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-105-2.
Pipa, Arshi (1990). Albanian Stalinism. East European Monographs. Boulder, CO: East European Monographs. ISBN 978-0-88033-184-5.
Pollo, Stephanaq; Puto, Arben (1981). History of Albania: From Its Origins to the Present Day. Routledge. ISBN 978-0710003652.
Schwandner-Sievers, Stephanie; Fischer, Bernd Jürgen, ур. (2002). Albanian Identities: Myth and History. Indiana University Press. ISBN 978-0253341891. OL 9383049M.
Reynolds, David (2001). One world divisible : a global history since 1945. W.W. Norton. ISBN 978-0393321081. OCLC 912430370.
Khrushchev Remembers: The Last Testament. Превод: Talbott, Strobe. Boston, MA: Little, Brown and Co. 1970.
The Institute of Marxist–Leninist Studies at the Central Committee of the Party of Labour of Albania (1982). History of the Party of Labor of Albania (PDF) (2nd изд.). Tirana: 8 Nëntori Publishing House.
Vickers, Miranda (1999). The Albanians: A Modern History (Reprint изд.). I.B. Tauris. ISBN 978-1860645419.
Wheeler, Tony (2010). Lonely Planet Badlands: A Tourist on the Axis of Evil. Victoria: Lonely Planet. ISBN 978-1-74220-104-7. Приступљено 12. 3. 2011.