Епидаур (Далмација)

Епидаурус (грч. Επίδαυρος) или Епидаврос, био је античка грчка колонија основана током 6. вијека прије нове ере,^[1][2] преименована у Епидаурум (лат. Epidaurum) током римске владавине 228. године п. н. е, када је била дио римске провинције Илирик, касније Далмације.^[3] Налазила се на простору данашњег Цавтата у Хрватској, 15 km јужно од Дубровника.

Током грађанског рата између Јулија Цезара и Помпеја град је опседао Марко Октавије, али се спасио доласком конзула Публија Вицинија.

Град су уништили Авари и Словени током инвазије града 7. вијека.^[4] Избјеглице из Епидаурума су населиле оближње острво Лас или Лаус (значи „стијена” на грчком,^[5] од које је кроз ротацизам настала Рагуза), из кога ће се касније развити Дубровник.^[6]

Пронађено је неколико римских натписа међу рушевинама, гробница Публија Корнелија Долабела, који је био конзул за вријеме Октавијана Августа и гувернер Илирикума, и остаци акведукта.^[7]

У средњем вијеку, град Цавтат (лат. Ragusa-Vecchia) је подигнут на истом простору.

• Списак античких градова у Илирији
• Илирикум
• Далмација

• Wilkinson, J. Gardner (1848). Dalmatia and Montenegro. стр. 275. 
• Paton, Andrew Archibald (1861). Researches on the Danube and the Adriatic: Or, Contributions to the Modern History of Hungary and Transylvania, Dalmatia and Croatia, Servia and Bulgaria. Brockhaus. стр. 247. 
• Wilkes, John (1995). The Illyrians (Reprinted. изд.). Oxford, UK: Blackwell. ISBN 978-0-631-19807-9.