Епителска ћелија

Епителске ћелије никада нису појединачне већ су увек удружене тако да формирају непрекидне површине које се називају епител. Покривају све канале, унутрашњу површину крвних судова, дупље и слободну површину тела. Пореклом су од сва три клицина листа. Одликује их сталност облика, непокретност и поларизованост.

Епителске ћелије одраслог организма воде порекло од сва три клицина листа:

• од ектодерма постају ћелије:
  • епидермиса коже;
  • епитела усне и носне дупље;
• од ендодерма се диференцирају ћелије:
  • епитела нервне цеви
  • паренхима жлезда које припадају систему за варење;
  • епитела дисајних путева;
• од мезодерма настају ћелије које облажу:
  • унутрашњост крвних судова;
  • телесних дупљи.

Епителске ћелије обављају разноврсне функције па се као резултат тога образује велики број морфолошки различитих епителских ћелија које имају и различито ембрионално порекло.

Без обзира на све различитости могуће је успоставити неке основне опште карактеристике које важе за сваку епителски ћелију:

• непокретност, која је последица чврстих веза између суседних ћелија као и повезаности са подепителском ламином;
• поларизованост, која је приметна не само споља већ и унутрашњости ћелије.

На ћелији се, услед спољашње поларизованости, разликују:

• вршна (апикална) површина на којој се налазе различите диференцијације (какве су микроресице и трепље) које образује ћелијска мембрана и елементи цитоскелета,
• основица, база која належе на подепителску ламину;
• бочне стране којима се суседне ћелије повезују чврстим везама и преко којих се остварује комуникација међу њима.

Унутрашња поларизованост огледа се у томе што се:

• грануларни ендоплазматични ретикулум и митохондрије групишу око и испод једра, односно, у доњој половини ћелије
• Голџијев апарат и центрозом налазе у горњој половини ћелије, односно, изнад једра (слика).

Неопходно је напоменути да се оваква изразита унутрашња поларизованост код неких епителских ћелија не може тако јасно уочити.

Вршна површина је снабдевена различитим диференцијацијама:

• гликокаликсом (мукусом) који има заштитну улогу;
• покретним: трепље и бичеви (флагелуми);
• непокретним: микровили и стереоцилије.

Бичеви имају исту структуру као трепље само се од њих разликују по дужини, трепље су краће.

Микровили (микроресице) су прстолики израштаји мембране оних епителских ћелија које учествују у процесима апсорпције и транспорта течности и метаболичких производа, као што је нпр. епител танког црева. Стереоцилије су исте грађе као микровили само су веће дужине и налазе се на површини цилиндричних ћелија мушких полних канала, вестибуларним ћелијама и др.

Налазе се на веома разноврсним местима у организму и обављају велики број функција:

• покровна, заштитна (покривају површину тела и облажу дупље);
• апсорптивна (упијајућа);
• секреторна
• транспортна
• чулна.

• Маричек, Магдалена; Ћурчић, Б; Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
• Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
• Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
• Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
• Шербан, М, Нада:Ћелија-структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001.

• Бионет школа Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. октобар 2008)