Ермитови полиноми представљају ортогонални низ полинома. Именовани су према Шарлу Ермиту, који их је изучавао 1864. године. Полиноми су од значаја у теорији вероватноће, комбинаторици и нумеричкој анализи. У физици Ермитови полиноми представљају својствена стања квантнога хармоничкога осцилатора.
Дефиниција
Постоје два стандардна начина нормализације Ермитових полинома:
("пробабилистички' Ермитови полиноми"), и
("физикални' Ермитови полиноми"). Те две дефиниције нису потпуно еквивалентне, па постоји трансформација између две дефиниције:
Првих шест пробабилистичких Ермитових полинома Hen(x).
Првих једанаест полинома је:
Првих шест физикалних Ермитеових полинома Hn(x).
Првих неколико физикалних Ермитових полинома:
Ермитов полином може да се представи и матрицом:
Ортогоналност
и представљају полиноме n-тога-степена за n = 0, 1, 2, 3, .... Ти полиноми су ортогонални у односу на тежинску функцију (меру):
(He)
или
(H)
тј. ми имамо:
када је m ≠ n. Даље,
(пробабилистички)
или
(физикална).
Пробабилистички полиноми су дакле ортогонални у односу на стандардну нормалну функцију густине вероватноће.
Рекурзивне релације
Ермитови полиноми такође задовољавају следеће рекурзије:
(пробабилистичка)
(физикална)
Ермитови полиноми представљају Апелов низ, тј. они задовољавају следеће једначине
(пробабилистичка)
(физикална)
или еквивалентно,
(пробабилистичка)
(физикална)
Ермитови полиноми задовољавају такође следеће рекурентне релације:
(пробабилистичка)
(физикална)
Те последње релације често се користе да би се помоћу почетних полинома израчунали остали.
Генерирајуће функције
Ермитови полиноми могу да се представе и експоненцијалном генерирајућом функцијом:
(пробабилистичка)
(физикална).
Експлицитни израз
Физикални Ермитови полиноми могу да се напишу експлицитно као:
за парне n и
за непарне n. Те две једначине могу да се комбинују у једну:
где је λ константа, са граничним условом да u треба да буде полином ограничен у бесконачности. Решење једначине са граничним условом је
u(x) = Hλ(x). Диференцијална једначина може и да се напише у облику:
Таква једначина назива се Ермитова једначина, иако се тај назив користи и за блиско повезану једначину:
чија решења су физиклани Ермитови полиноми.
Ермитова функција
Ермитове функције могу да се дефинишу помоћу физикалних полинома::
Пошто те функције садрже квадратни корен функције тежине оне су ортонормалне:
Ермитове функције задовољавају диференцијалну једначину:
Ермитеове функције 0 (црна), 1 (црвена), 2 (плава), 3 (жута), 4 (зелена), and 5 (љубичаста).
Ермитове функције задовољавају следеће рекурзионе релације:
као и
Литература
Abramowitz, Milton; Stegun, Irene A., eds. (1965), Handbook of Mathematical Functions with Formulas, Graphs, and Mathematical Tables, New York: Dover, ISBN978-0486612720