Ерухан

Ерухан
Ерухан
Лични подаци
Пуно име	Јерванд Срмакешханлијан
Датум рођења	јул 1870.
Место рођења	Константинопољ, Османско царство
Датум смрти	август 1915. (36/37 год.)
Место смрти	Елазиг, Османско царство
Држављанство	Османско царство
Националност	Јермен
Занимање	књижевник, преводилац педагог

Јерванд Срмакешханлијан „Ерухан” (јерм. Երուանդ Սրմաքէշխանլեան „Երուխան”; Константинопољ, јул 1870 — Елазиг, 1915) био је један од најистакнутијих и најутицајнијих јерменских кжижевника, публициста, преводилаца и педагога са подручја Османског царства с почетка 20. века.

Страдао је као жртва Геноцида над Јерменима у лето 1915. године.

Биографија

Јерванд Срмакешханлијан рођен је у сиромашној породици у Константинопољу 1870. године. У родном граду стекао је основно образовање, а 1886. уписао се на новоотворени Централни колеџ, али је, штп због лоших оцена, што због недисциплине избачен из школе. Тек након напуштања школе почео је да се интересује за књижевност, а током наредне две године научио је и француски језик. Потом се убрзо запослио као сарадник у новинама Исток (јерм. Արեւելք) где је у почетку радио као преводилац са француског, да би убрзо почео да објављује и неке властите текстове и приче. Његове текстове приметили су Зохраб и Арпијаријан, најутицајнији припадници јерменског литералног круга у то време, и потицали га да настави са књижевном делатношћу.

Током погрома над Јерменима 1896. Ерухан, заједно са бројним јерменским интелектуалцима напушта земљу, а свој рад наставља у Бугарској где пише за јерменске новине Шавиг (јерм. Շաւիղ) и ради као учитељ. Године 1904. одлази у Египат где наставља да пише за новине.

У Константинопољ се враћа након Младотурске револуције 1908. године и добија посао директора Централ колеџа. Пет година касније одлази у Елазиг на истоку земље где је добио посао у локалној школи. Након што је Турсака ушла у Први светски рат на страни централних сила долази до масовних хапшења Јермена у целој земљи. Као један од утицајнијих јерменских интелектуалаца Ерухан је заједно са локалним свештеником ухапшен 24. априла 1915. (догађај познат као „Црвена недеља”). Обојица су стрељани ван града након неколико недеља проведених у затвору. Његаво жена и двоје деце убијени су у Сиријској пустињи.

Библиографија

Господарева кћи (јерм. Ամիրային աղջիկը) — објављен 1910, сматра се једним од најбољих књижевних дела у савременој јерменској књижевности;
Харазад вортин (јерм. Հարազատ որդին) - прича о човеку који сумња у верност своје жене и доводи у сумњу легитимитет властитог сина. Новела се завршава самоубиством главног јунака.

Ерухан је објавио мноштво кратких прича у којима се бави животима обичних људи. Све приче, њих око шездесетак објављене су у јединственој збирци Паризу током 1942. године.

Види још

Референце

Литература

Armenian Question, encyclopedia, ed. by acad. K. Khudaverdyan, Yerevan, (1996). стр. 283
Tseghin sirte, Western Armenian poetry, Yerevan, Arevik publ. 1991. ISBN 978-5-8077-0300-2. стр. 706.
The Heritage of Armenian Literature: Volume III—From the Eighteenth Century to Modern Times, Edited by Agop J. Hacikyan, Edward S. Franchuk, Nourhan Ouzounian, and Gabriel Basmajian