Етимологија

Етимологија је наука о пореклу речи. Користећи разне методе, етимолози покушавају да утврде када је и како нека реч ушла у језик, колико су се и на који начин променили њен облик и значење. Етимологија се углавном служи изучавањем старих рукописа и других писаних докумената; у језицима у којима то није могуће користи се тзв. компаративни метод. Као и лингвистика уопште, много дугује ауторима санскритских граматика. Сама реч „етимологија“ потиче од старогрчких речи έτυμος (étymos - истинит, тачан) и грч. λόγος (lógos - реч).^[1]^[2]^[3]

За језике са дугом писаном историјом етимолози користе записе, и текстове о том језику, да би прикупили знање о томе како су речи коришћене у ранијим периодима, како су се развијале у значењу и форми, или када и како су ушле у језик. Етимолози такође примењују методе компаративне лингвистике да реконструишу информације о облицима који су превише стари да би било које непосредне информације биле доступне.

Анализом сродних језика техником познатом као упоредна метода, лингвисти могу да закључују о заједничком матичном језику и његовом речнику. На овај начин, корени речи у европским језицима, на пример, могу се пратити све до порекла индоевропске језичке породице.

Иако су етимолошка истраживања првобитно произашла из филолошке традиције, знатан део садашњих етимолошких истраживања се врши на језичким породицама где постоји мало или нема ране документације, на пример уралска и аустронезијска.

Термин etymon се односи на реч или морфему (нпр., основа^[4] или корен^[5]) из кога је каснија реч или морфема изведена. На пример, латинска реч candidus, која значи „бело”, је етимон енглеске речи candid. Међутим, односи су често мање транспарентни. Енглески називи места као што су Винчестер, Глостер, Тадкастер деле у различитим модерним облицима суфикс етимона који је некада имао значење, латинско castrum 'тврђава'.

Методе

Етимолози користе бројне методе за проучавање порекла речи, од којих су неке:

Филолошка истраживања. Промене у облику и значењу речи могу се пратити уз помоћ старијих текстова, уколико такви постоје.
Употреба дијалектолошких података.^[6]^[7] Облик или значење речи могу да показују варијације између дијалеката, што може дати индикације о њеној ранијој историји.
Упоредни метод. Систематским поређењем сродних језика етимолози често могу открити које речи потичу из њиховог заједничког предачког језика, а које су касније позајмљене из другог језика.
Студија семантичке промене. Етимолози често морају да постављају хипотезе о променама значења одређених речи. Такве хипотезе тестирају се на основу општег знања о семантичким помацима. На пример, претпоставка о одређеној промени значења може се поткрепити показивањем да се иста врста промене догодила и у другим језицима.

Историја

Потрага за смисленим пореклом познатих или чудних речи далеко је старија од модерног схватања језичке еволуције и односа језика, које је почело тек у 18. веку. Од антике до 17. века, од Панинија преко Пиндара до сер Томаса Брауна, етимологија је била облик досетљиве игре речи, у којој је наводно порекло речи креативно замишљено да задовољи савремене захтеве; на пример, грчки песник Пиндар (рођен отприлике 522. п. н. е.) користио је инвентивне етимологије да би се додворио својим покровитељима. Плутарх је користио етимологије несигурно засноване на умишљеним сличностима у звуковима. Етимологија Исидора Севиљског била је енциклопедијско праћење „првих ствари“ које је остало некритички у употреби у Европи све до шеснаестог века. Etymologicum genuinum је граматичка енциклопедија уређивана у Константинопољу у деветом веку, једно од неколико сличних византијских дела. Legenda Aurea из тринаестог века, коју је написао Јакоб де Ворагин, почиње сваки животопис свеца маштовитом напоменом у облику етимологије.^[8]

Средњи век

Исидор Севиљски је саставио свеску етимологија да би осветлио тријумф религије. Легенда о сваком свецу у Legenda Aurea Јакоба де Ворагина почиње етимолошким говором о светитељевом имену:

Луси се каже за светлост, а светлост је лепота у гледању, по томе С. Амброзије каже: Природа светлости је таква, она је милостива у гледању, простире се на све не лежећи, она пролази удесно без кривине уз десни дуги низ; и то је без проширења кашњења, и стога се показује да блажена Луција има лепоту девичанства без икакве покварености; суштина доброчинства без несавршене љубави; исправан одлазак и оданост Богу, без скретања с пута; прави дуги низ непрекидним радом без немарења о лењости. У Луци се говори, пут светлости.^[9]

Савремено доба

Етимологија у модерном смислу се појавила у европским академским круговима током касног 18. века, у контексту ширег „доба просветитељства“, иако су јој претходили пионири из 17. века као што су Маркус Зуериус ван Боксорн, Герардус Восије, Стивен Скинер, Елајша Колс и Вилијам Вотон. Први познати систематски покушај да се докаже однос између два језика на основу сличности граматике и лексике направио је 1770. године Мађар Јанош Шајновић, када је покушао да демонстрира однос између Самија и Мађара (рад који је касније проширен на читаву угрофинску језичку породицу 1799. од стране његовог сународника Самуела Гјарматија).^[10]

Порекло модерне историјске лингвистике се често води до сер Вилијема Џоунса, велшког филолога који је живео у Индији, и који је 1782. године посматрао генетски однос између санскрита, грчког и латинског. Џонс је објавио свој Санскритски језик 1786. године, постављајући темеље за област индоевропске лингвистике.^[11]

Референце

^ Zuckermann, Ghil'ad (2003). Language Contact and Lexical Enrichment in Israeli Hebrew. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1403917232.
^ Harper, Douglas. „etymology”. Online Etymology Dictionary.
^ ἐτυμολογία, ἔτυμον. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
^ According to Ghil'ad Zuckermann, the ultimate etymon of the English word machine is the Proto-Indo-European stem *māgh "be able to", see p. 174, Zuckermann, Ghil'ad (2003). Language Contact and Lexical Enrichment in Israeli Hebrew. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1403917232.
^ According to Ghil'ad Zuckermann, the co-etymon of the Israeli word glida "ice cream" is the Hebrew root gld "clot", see p. 132, Zuckermann, Ghil'ad (2003). Language Contact and Lexical Enrichment in Israeli Hebrew. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1403917232.
^ Frees, Craig (1991). „The Historiography of Dialectology” (PDF). Lore and Language. 10 (2): 67—74. Архивирано (PDF) из оригинала 12. 2. 2018. г. Приступљено 11. 2. 2018.
^ „Archive Collection: Leeds Archive of Vernacular Culture, (Survey of English Dialects, and the Institute of Dialect and Folk Life Studies)”. Архивирано из оригинала 14. 11. 2020. г. Приступљено 15. 6. 2019.
^ Jacobus; Tracy, Larissa (2003). Women of the Gilte Legende: A Selection of Middle English Saints Lives (на језику: енглески). DS Brewer. ISBN 9780859917711.
^ „Medieval Sourcebook: The Golden Legend: Volume 2 (full text)”. Архивирано из оригинала 09. 12. 2000. г. Приступљено 05. 07. 2023.
^ Szemerényi 1996:6
^ „Sir William Jones, British philologist - Stock Image - H410/0115”. Science Photo Library. Library, Sheila Terry/Science Photo library.

Литература

Bammesberger, Alfred (1984). English Etymology. Heidelberg: Carl Winter.
Barnhart, Robert K. & Sol Steinmetz, eds. Barnhart Dictionary of Etymology. Bronx, NY: H. W. Wilson, 1988.
Бјелетић; Влајић-Поповић, Јасна; Лома, Александар; Петровић, Снежана (2003). Етимолошки речник српског језика (PDF). 1.. Београд: Институт за српски језик САНУ. ^{[мртва веза]}
Бјелетић; Влајић-Поповић, Јасна; Вучковић, Марија; Ђокић, Маја; Лома, Александар; Петровић, Снежана (2006). Етимолошки речник српског језика (PDF). 2.. Београд: Институт за српски језик САНУ.
Бјелетић; Влајић-Поповић, Јасна; Вучковић, Марија; Лома, Александар; Петровић, Снежана (2008). Етимолошки речник српског језика (PDF). 3.. Београд: Институт за српски језик САНУ.
Durkin, Philip (2011). The Oxford Guide to Etymology. Oxford: Oxford University Press.
Liberman, Anatoly (2005). Word Origins...and How We Know Them: Etymology for Everyone. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-516147-2. . (. )
Mailhammer, Robert, ed. Lexical and Structural Etymology: Beyond Word Histories. Boston–Berlin: de Gruyter Mouton, 2013.
Malkiel, Yakov (1976). Etymological Dictionaries: A Tentative Typology. Chicago: University of Chicago Press. .
Malkiel, Yakov (1989). Theory and Practice of Romance Etymology. London: Variorum.
Malkiel, Yakov (1993). Etymology. Cambridge: Cambridge University Press.
Onions, C. T., G. W. S. Friedrichsen, & R. W. Burchfield, eds. Oxford Dictionary of English Etymology. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-861112-7. (many reprints). (. )
Ross, Alan Strode Campbell (1958). Etymology, with Special Reference to English. London: Deutsch.
Seebold, Elmar (1981), Etymologie: Eine Einführung am Beispiel der deutschen Sprache, Munich: Beck .
Skeat, Walter W. (2000). The Concise Dictionary of English Etymology. ISBN 978-0-7881-9161-9. . repr ed., Diane. (. )
Skeat, Walter W. An Etymological Dictionary of the English Language. ISBN 978-0-19-863104-0. . 4 vols. Oxford: Clarendon Press; NY: Macmillan, 1879–1882 (rev. and enlarged, 1910). (. )
Snoj, Marko. "Etymology", in Encyclopedia of Linguistics, vol. 1: A–L. 2005. стр. 304—6. . Edited by Philipp Strazny. New York: Fitzroy Dearborn. .
Zuckermann, Ghil'ad (2003). Language Contact and Lexical Enrichment in Israeli Hebrew. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1403917232.
Aikhenvald, Alexandra Y.; Dixon, R. M. W. (1999), „Other small families and isolates”, Ур.: Dixon, R. M. W.; Aikhenvald, Alexandra Y., The Amazonian Languages, Cambridge University Press, стр. 341—384, ISBN 978-0-521-57021-3 .
Aikhenvald, Alexandra Y.; Dixon, R. M. W. (2001), „Introduction”, Ур.: Dixon, R. M. W.; Aikhenvald, Alexandra Y., Areal Diffusion and Genetic Inheritance: Problems in Comparative Linguistics, Oxford Linguistics, Oxford: Oxford University Press, стр. 1—22 .
Beekes, Robert S. P. (1995). Comparative Indo-European Linguistics. Amsterdam: John Benjamins.
Bloomfield, Leonard (децембар 1925). „On the Sound-System of Central Algonquian”. Language. 1 (4): 130—56. JSTOR 409540. doi:10.2307/409540.
Campbell, George L. (2000). Compendium of the World's Languages (2nd изд.). London: Routledge.
Campbell, Lyle (1997). American Indian Languages: The Historical Linguistics of Native America. New York: Oxford University Press.
Campbell, Lyle (2004). Historical Linguistics: An Introduction (2nd изд.). Cambridge: The MIT Press. ISBN 978-0-262-53267-9.
Churchward, C. Maxwell (1959). Tongan Dictionary. Tonga: Government Printing Office.
Crowley, Terry (1992). An Introduction to Historical Linguistics (2nd изд.). Auckland: Oxford University Press.
Fox, Anthony (1995). Linguistic Reconstruction: An Introduction to Theory and Method. New York: Oxford University Press.
François, Alexandre (2014), „Trees, Waves and Linkages: Models of Language Diversification”, Ур.: Bowern, Claire; Evans, Bethwyn, The Routledge Handbook of Historical Linguistics, London: Routledge, стр. 161—189, ISBN 978-0-41552-789-7, Архивирано (PDF) из оригинала 2014-09-04. г.
Goddard, Ives (1974). „An Outline of the Historical Phonology of Arapaho and Atsina”. International Journal of American Linguistics. 40 (2): 102—16. S2CID 144253507. doi:10.1086/465292.
Hock, Hans Henrich (1991). Principles of Historical Linguistics (2nd revised and updated изд.). Berlin: Walter de Gruyter.
Janda, Richard D.; Joseph, Brian D. (1989). „In Further Defence of a Non-Phonological Account for Sanskrit Root-Initial Aspiration Alternations” (PDF). Proceedings of the Fifth Eastern States Conference on Linguistics. Columbus, Ohio: Ohio State University Department of Linguistics: 246—260. Архивирано (PDF) из оригинала 2006-09-06. г.
Kalyan, Siva; François, Alexandre (2018), „Freeing the Comparative Method from the tree model: A framework for Historical Glottometry” (PDF), Ур.: Kikusawa, Ritsuko; Reid, Laurie, Let's Talk about Trees: Genetic Relationships of Languages and Their Phylogenic Representation, Senri Ethnological Studies, 98, Ōsaka: National Museum of Ethnology, стр. 59—89, Архивирано (PDF) из оригинала 2022-09-29. г. .
Kylstra, A. D.; Sirkka-Liisa, Hahmo; Hofstra, Tette; Nikkilä, Osmo (1996). Lexikon der älteren germanischen Lehnwörter in den ostseefinnischen Sprachen (на језику: немачки). Band II: K-O. Amsterdam, Atlanta: Rodopi B.V.
Labov, William (2007). „Transmission and diffusion” (PDF). Language. 83 (2): 344—387. CiteSeerX 10.1.1.705.7860 . S2CID 6255506. doi:10.1353/lan.2007.0082. Архивирано (PDF) из оригинала 2017-09-21. г.
Ladefoged, Peter (2003). Phonetic Data Analysis: An Introduction to Fieldwork and Instrumental Techniques. Oxford: Blackwell.
Lehmann, Winfred P. (1993). Theoretical Bases of Indo-European Linguistics. London: Routledge. ISBN 9780415082013.
Lyovin, Anatole V. (1997). An Introduction to the Languages of the World. New York: Oxford University Press, Inc. ISBN 978-0-19-508116-9.
Meillet, Antoine (1966) [1925]. La Méthode Comparative en Linguistique. Honoré Champion.
Mithun, Marianne (1999). The Languages of Native North America. Cambridge Language Surveys. Cambridge: Cambridge University Press.
Pukui, Mary Kawena; Elbert, Samuel H. (1986). Hawaiian Dictionary. Honolulu: University of Hawai'i Press. ISBN 978-0-8248-0703-0.
Sag, Ivan. A. (јесен 1974). „The Grassmann's Law Ordering Pseudoparadox”. Linguistic Inquiry. 5 (4): 591—607. JSTOR 4177844.
Schleicher, August (1874—1877) [1871]. A Compendium of the Comparative Grammar of the Indo-European, Sanskrit, Greek, and Latin Languages, translated from the third German edition. Превод: Bendall, Herbert. London: Trübner and Co.
Szemerényi, Oswald J. L. (1960). Studies in the Indo-European System of Numerals. Heidelberg: C. Winter.
Szemerényi, Oswald J. L. (1996). Introduction to Indo-European Linguistics (4th изд.). Oxford: Oxford University Press.
Thomason, Sarah G.; Everett, Daniel L. (2005). „Pronoun Borrowing”. Proceedings of the Annual Meeting of the Berkeley Linguistics Society. 27: 301 ff. doi:10.3765/bls.v27i1.1107 .
Trask, R. L. (1996). Historical Linguistics. New York: Oxford University Press.
Zuckermann, Ghil'ad (2009). „Hybridity versus Revivability: Multiple Causation, Forms and Patterns” (PDF). Journal of Language Contact – Varia. 2 (2): 40—67. CiteSeerX 10.1.1.693.7117 . doi:10.1163/000000009792497788. Архивирано (PDF) из оригинала 2008-05-09. г.