Етиолошка предања

Eтиолошка предања јесу народна предања у којима се приповеда, ретко у стиху, о постању, речима Вука Караџића, „гдјекојиех ствари”, односно, о настанку бића и појава у човековом свету.^[1]

У српској традицији, нажалост, нису очувани основни митски обрасци, космогонија и теогонија, међутим, њихови остаци су врло присутни.^[2] Српска етиолишка предања су углавном сажета, уопштена и безлична казивања. Изузетно је тешко издвојити главне учеснике збивања у предањима, наиме, лепеза је врло широка, од Бога преко вишњих бића, рачунајући и демоне, наравно, човека, па до најситнијих елемената флоре и фауне. При чему се постојање појаве о чијем се настанку говори сматра непобитним доказом истинитости предања.^[3] У круг приказивања улази, дакле, цео свет са свим његовим сегментима који треба учинити схватљивијим путем сагласности са етичким и естетским начелима колектива у којима настаје.

Иако етиолошка предања подразумевају специфичан вид дистанце и помирености са природним појавама, то нипошто не значи да су ова предања у српском народу језички и формално сведена. Но, и поред бројних варијација, ипак се да запазити извесна трочлана структура, која се најлакше може представити једноставном шемом: потенцијални сукоб, остваривање тог сукоба и на крају, његови резултати.^[4] Такође, ова врста предања може постојати и као релативно независна мања целина у оквиру сложеније уметничке форме, каква је, на пример, бајка.

Прворазредни ауторитет јесу заправо преци, који преносе знање са колена на колено, као што је то случај са сваком усменом језичком традицијом једне заједнице. Међутим, и тај ауторитет бива подложан преиспитивањима.^[5] Оно чиме ће се најчешће додатно утврђивати истинитост казане речи јесу алузије на библијске текстове, који су најчешће потпуно слободно колажирани и стилизовани, али без нарушавања основне етичке матрице. Поред њих, ту су и ауторитети националне историје, пре свих Свети Сава.

• Зашто у људи није табан раван
• Како је Господ Бог створио небеса, анђеле и тице
• О женидби сунца
• Свети Сава проклео човјека
• Како постаје земљотрес
• Како је постао вук
• Како је постала ракија
• Тамни вилајет
• Како је постало чекетало
• Свети Сава гради прозоре
• Како је постала жаба
• Зашто су Србљи најсиромашнији

• Станисављевић, Вукашин, Наша народна књижевност, Пирг, Бачки Петровац, 2001.
• Самарџија, Снежана, Поетика усмених прозних облика, Народна књига, Београд, 1997.
• Милојковић, Мирко, Легенде из наших крајева, Српска књижевна задруга, Београд, 1985.