Железница је назив за саобраћајни систем где се возила крећу по стално постављеној металној подлози - челичним шинама. Две шине заједно чине колосек. За разлику од друмског превоза, где се возила крећу по припремљеној равној површини, шинска возила су вођена колосецима којима се крећу. Шине се обично састоје од челичних шина, уграђених на прагове постављене у туцаник, на којима се креће возни парк, обично опремљен металним точковима.
Историја железничког саобраћаја почела је у праисторијским временима.
Древни системи
Докази указују на то да је Диолкос поплочана стаза била дуга 6 до 8,5 km, која је превозила чамце преко Коринтске превлаке у Грчкој од око 600. године п. н. е.[1][2][3][4][5] Возила која су вукли људи и животиње кретала су се у жљебовима у кречњаку, који је обезбедио елемент колосека, спречавајући вагоне да напусте предвиђену трасу. Диолкос је био у употреби преко 650 година, најмање до 1. века нове ере.[5] Поплочане стазе су такође касније изграђене у римском Египту.[6]
Железнички саобраћај је врста транспорта где се превоз робе или путника врши вагонима који се крећу по прузи уз локомотивску вучу. Превоз на јавним пругама организује железничко предузеће, које обезбеђује превоз између железничких станица или корисника из привреде. Железнице су сигуран систем копненог превоза у поређењу са другим облицима превоза.[Nb 1] Железнички превоз је способан за остваривање високог нивоа путничког и теретног искоришћења и енергетске ефикасности, али је често мање флексибилан и капитално интензивнији од друмског превоза, када се разматрају нижи нивои саобраћаја.
Први вагончићи на пругама употребљавали су се још у 16. веку у Немачкој и Енглеској за превоз ископане руде. Вагончиће су вукли коњи. У градовима коњи су вукли вагоне железницом и тако превозили нижу класу.[9]
Енглески инжењер Џорџ Стивенсон изумео је прву парну локомотиву. Могла је брзином пешака вући неколико рудничких вагона. Градњом удобнијих вагона, почео је теретни и путнички развој железница.
Прва јавна железничка веза успостављена је 1825. између енглеских градова Стоктона и Дарлингтона.
После споре парне железнице настале су дизелске, па модерне електричне железнице.
Железница се састоји од инфраструктуре (шине), локомотиве, вагони (путнички и или теретни) и других помоћних објеката.
^According to [Bradbury, Norman (новембар 2002). Face the facts on transport safety(PDF). Railwatch (Извештај). Архивирано из оригинала(PDF) 11. 10. 2010. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза)], railways are the safest on both a per-mile and per-hour basis, whereas air transport is safe only on a per-mile basis.
^Drijvers, Jan Willem (1992). „Strabo VIII 2,1 (C335): ΠΟΡΘΜΕΙΑ and the "Diolkos"”. Mnemosyne. 45 (1): 75—78. JSTOR4432110.
^Raepsaet, Georges (1993). „Le diolkos de l'Isthme à Corinthe : Son tracé, son fonctionnement , avec une annexe, Considérations techniques et mécaniques”. Bulletin de Correspondance Hellénique. 117: 233—261. doi:10.3406/bch.1993.1679. (256)
^Fraser, P. M. (децембар 1961). „The ΔΙΟΛΚΟΣ of Alexandria”. The Journal of Egyptian Archaeology. 47: 134—138. JSTOR3855873. doi:10.2307/3855873.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Lewis, M. J. T. (2001). „Railways in the Greek and Roman world”(PDF). Ур.: Guy, A.; Rees, J. Early Railways. A Selection of Papers from the First International Early Railways Conference. стр. 8—19. Архивирано из оригинала(PDF) 21. 7. 2011. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Freeman, Michael (1999). „The Railway as Cultural Metaphor: ‘What Kind of Railway History?’ Revisited.”. Journal of Transport History. 20 (2): 160—167..
Pirie, Gordon (2014). „Tracking railway histories.”. Journal of Transport History. 35 (2): 242—248..
Sawai, Minoru, ed (2017). The Development of Railway Technology in East Asia in Comparative Perspective. #Sringer.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
Trains Magazine (2014). The Historical Guide to North American Railroads (3rd изд.).
Lewis, M J T (1970). „Early Wooden Railways”. London, England: Routledge Keegan Paul..
Lewis, M. J. T., "Railways in the Greek and Roman world", in Guy, A. / Rees, J. (eds), Early Railways. A Selection of Papers from the First International Early Railways Conference (2001), pp. 8–19 (10–15)
Otte, Thomas G. and Keith Neilson, eds (2012). Railways and International Politics: Paths of Empire, 1848–1945. Routledge.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза) 11 essays by leading scholars
Pinkepank, Jerry A. (1973). The Second Diesel Spotter's Guide. Milwaukee WI: Kalmbach Books. ISBN978-0-89024-026-7.
Riley, C. J (2002). The Encyclopedia of Trains & Locomotives..
Savage, Christopher and T. C. Barker. Economic History of Transport in Britain (Routledge, 2012)
Skelton, Oscar D. (1916). The Railway Builders. Glasgow, Brook, & Company, Toronto.
Stover, John. American Railways (2nd ed 1997)
Clarke, Thomas Curtis (јун 1888). „The Building of a Railway”. Scribner's Magazine. III (6): 642—670.CS1 одржавање: Формат датума (веза) Includes numerous c. 1880 diagrams and illustrations.
Jack Simmons and Gordon Biddle (editors). The Oxford Companion to British Railway History: From 1603 to the 1990s (2nd ed 1999)
Stover, John (2001). The Routledge Historical Atlas of the American Railroads.
Pathak, Dev N (2012). „Marian Aguiar, Tracking Modernity: India’s Railway and the Culture of Mobility.”. South Asia: Journal of South Asian Studies. 35 (4): 900—901..
Salerno, Elena (2014). „The Historiography of Railways in Argentina: Between Foreign Investment, Nationalism and Liberalism.”. Mobility in History. 5 (1): 105—120..
How the Railroad is Modernising Asia, The Advertiser, Adelaide, S. Australia, 22 March 1913. N.B.: The article is approx. 1,500 words, covering approx. a dozen Asian countries.