Жировница (Баточина)

Жировница
Жировница;
	Поглед на Жировницу
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Општина	Баточина
Становништво
— 2022.	669
Географске карактеристике
Координате	44° 07′ 01″ С; 21° 01′ 29″ И / 44.116833° С; 21.024666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	211 m
	Жировница Жировница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	34229
Позивни број	034
Регистарска ознака	KG

Жировница је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 669 становника (према попису из 2011. било је 742 становника).^[1]

Географија

Жировница се налази на 211 метара надморске висине, и то на координатама 44° 07′ 01" северно и 21° 01′ 29" источно. Налази се на око 7 km од Баточине, 20 km од Крагујевца и 110 km од Београда.

Кроз село пролази магистрални пут Баточина-Крагујевац-Краљево-Чачак.

Историја

У Жировници је пронађено налазиште из бронзаног доба. Потиче највероватније из трако-кимерског периода.^[2] Налаз од девет наочарастих фибула, спирелно увијене наруквице, две огрлице, две украсне плоче се везује за гроб неког угледног домороца.^[3]

Жировница је преживела античко доба и средњи век, али се ипак угасила крајем XVII века. У турском попису 1739/41 село се не помиње. Село је добило назив по жиришту које је било познато у овом крају.^[4] На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Жировница је имала 29. домаћинства са 76 харачких глава.^[5]

После ослобађања село је било у саставу доброводичке општине. Око 1830. кмет је био Ђура Живадиновић. Кратко време село је припадало бадњевачкој општини, да би се убрзо вратило Доброводици. До 1874. заједно са Кијевом и Доброводицом чинили су исту општину. Прво је седиште било у Доброводици, а затим у Кијеву. Због вишегодишњег сукоба дошло је до разилажења. Прво су 1869. године Кијево и Доброводица тражили одвајање од Жировнице, али се Жировница томе успротивила. касније је Жировница захтевала одвајање па су Кијево и Доброводица формирали општину Кијево.^[4]

Жировничани су учествовали у ратовима од 1912–1918, када је из овог села погинуло 114 људи.^[6] Спомен-црква је изграђена 1939.^[7]

Пољопривреда

Пољопривреда Жировнице као и целе баточинске општине има веома значајну улогу у њеној свеукупној привреди.Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Жировници. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Жировници је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

Демографија

У насељу Жировница живи 694 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,2 година (42,7 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 239 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[8]
Година	Становника
1948.	1.216
1953.	1.216
1961.	1.188
1971.	1.055
1981.	1.078
1991.	974	923
2002.	830	908
2011.	742
2022.	669

Етнички састав према попису из 2002.‍^[9]

Срби	830	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[10]


	м	ж
?	0	1
80+	14	16
75—79	17	23
70—74	23	27
65—69	29	34
60—64	30	21
55—59	16	20
50—54	40	32
45—49	35	43
40—44	24	26
35—39	24	12
30—34	20	20
25—29	31	27
20—24	37	29
15—19	34	21
10—14	15	23
5—9	18	22
0—4	11	15
Просек :	42,7	43,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	274	277	272	256	264	237	239

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	40	49	45	29	37	25	9	3	1	1	3,47

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	374	111	223	30	10	0
Женски	352	53	225	61	12	1
УКУПНО	726	164	448	91	22	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	193	75	0	26	33
Женски	92	56	0	1	12
УКУПНО	285	131	0	27	45
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	11	25	3	10
Женски	1	1	9	4	0
УКУПНО	4	12	34	7	10
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	3	0	0
Женски	0	0	0	3	2
УКУПНО	0	1	3	3	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	2	0	0
Женски	2	0	0	1
УКУПНО	3	2	0	1

Школство

Жировница је до 1870. године своју децу слала у грнчаричку основну школу, када је она престала да ради, морали су да шаљу децу у Ботуње. Због даљине Жировничани су одлучили да отворе своју школу и 6. марта 1871. су се обратили Министарству просвете. Окружни начелник у Крагујевцу известио је Министарство просвете да у Жировници нема много ђака и да деца могу ићи у ботуњску школу отворену прошле године. На исти начин је пропао и други покушај Жировничана да добију школу.^[11]

Ипак Жировничани су 8. јуна 1893. обавестили министарство просвете да је за школу у селу направљена лепа зграда од тврдог материјала и замолили су да се пошаље учитељ. Након што је урађена мала поправка коју је тражила комисија школа је била спремна за школску 1893/94. годину. Број ђака се стално повећавао, па је отворена и друга учионица. Године 1902. било је 85 ђака, а од тога 13 су били из Доброводице и Прњавора. Због сиромаштва села одлучено је да се опет ради у једној учионици, па је петнаест ђака који су били вишак послато у ботуњску школу.^[11]

Много учитеља је прошло кроз ову школу. Смењивале су се генерације и генерације а зграда школе је остарела и оронула. Дошло се на идеју да се зграда школе реновира, тако да је 1991. године кренуло са реновирањем. Реновирање је трајало две године, а настава се изводила у просторијама спортског клуба. Школске 1993/94. године почело се са радом у новој школи. Школа је мењала и свој назив. Најпре је била Основна школа „Нада Наумовић“ и припадала матичној школи у Бадњевцу, па затим „14. октобар“ са матичном школом у Баточини. Данас школа носи име Основна школа „Свети Сава“ и ради као издвојено одељење Основне школе „Свети Сава“ у Баточини.

Галерија

Црква Свете Ане
Црква Свете Ане
Поглед на Жировницу
Поглед на Жировницу

Референце

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима”. stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ М. Гарашанин, Праисторија Србије, стр. 487.
^ Историја српског народа, прва књига, Београд 1994. стр. 55.
^ ^а ^б Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 56.
^ Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988. стр. 90
^ Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988. стр. 191-193
^ "Политика", 31. јул 1939
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ ^а ^б Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 122.