Жоао I од Португалије

Жоао I
Жоао I
	Жоао I од Португалије
Лични подаци
Датум рођења	11. април 1357.
Место рођења	Лисабон,
Датум смрти	14. август 1433. (76 год.)
Место смрти	Лисабон,
Гроб	Доминикански манастир у Баталхи
Породица
Супружник	Филипа од Ланкастера
Потомство	Дуарте I, Педро, војвода од Коимбре, Хенрик Морепловац, Изабела од Португалије, војвоткиња Бургундије, Жоао, констабл Португалије, Фернандо,„Свети принц”, Афонсо I, војвода од Брагансе, Беатрис, грофица од Арандела.
Родитељи	Педро I; Тереза Лоуренцо
Династија	Авиз
Краљ Португалије
Период	1385-1433
Претходник	Фернандо I
Наследник	Дуарте I од Португалије

Жоао I (порт. João I de Portugal; Лисабон, 11. април 1357 — Лисабон 14. август 1433) је био десети краљ Португалије и оснивач династије Авиз. Рођен је као ванбрачни син краља Педра I и галисијске племкиње Терезе Лоуренцо.

Од 1368. године носио је титулу Великог мајстора витешког реда Авиз.

У периоду кризе 1383—1385, када је Португалија умало изгубила независност, Жоао је владао као регент краљевине.

Португалијска криза (1383—1385)

Нако смрти краља Фернанда I португалски престо је остао упражњен, краљ није имао мушких потомака тако да су се у борбу за престо нашла три такмаца. Жена покојног краља, краљица Леонора Талеш де Менезеш, преузела је регентство над краљевином.^[1] Убрзо је изгубила подршку племства због љубавне афере на двору и лоше владавине са својим љубавником.

Право на престо полагала је и краљица Беатриз, ћерка покојног краља, која је била удата за кастиљанског краља Хуана од Кастиље^[2]. Поједини кругови племства нису хтели да признају њено право на престо из страха да би тиме Португалија постала провинција Кастиље а једини истински краљ би био краљ Хуан. Из ових разлога већи део племства се окреће ка полубрату покојног краља, принцу Жоау, великом мајстору реда Авиз.

У периоду кризе владала је анархија племства, племићи су према свом убеђењу сами за себе проглашавали владаре. Краљевина је почела да слаби и сваким даном је постајала лака мета надмоћнијој краљевини Кастиљи.

Дана 6. априла 1385. године, португалски Кортес се састао у Коимбри и прогласио принца Жоаоа I за легитимног краља Португалије.

Овим је двогодишња криза окончана, ометено је полагање права Кастиље на португалски престо и очуван је интегритет од Португалије краљевине.

Владавина

Убрзо након проглашења новог краља од стране Кортеса у Коимбри, у јуну 1385, Хуан од Кастиље, напада Португалију са циљем да заузме Лисабон и уклони са престола краља Жоаоа I , кога су у Кастиљи називали копилетом. На страну Кастиље је стала моћна француска коњица, докле је са друге стране енглеска војска пришла у помоћ Португалији.

Дана 14. августа 1385 дошло је до битке код Алжубароте у којој је 4 пута моћнија кастиљанска и француска војска потучена. У овој бици се, својим војним вештинама, истакао млади генерал Нуно Алварес Переира, будући заштитник португалијске краљевине.

Након ове битке краљ Жоао I је обезбедио мирну владавину Португалијом.

Године 1387. склопљен је брак између краља и енглеске племкиње Филипе Ланкастер, ћерке Џона Гента. Овим браком је учвршћено савезништво између Енглеске и Португалије.

Краљ Жоао I је својом мирнодопском политиком обезбедио мир и друштвено-економски просперитет краљевине.

Окриље неагресивне политике напушта тек 1415. године, када 14. августа заузима Сеуту. Сеута је у том периоду била важни поморски центар и често је била називана као Кључ Медитерана. Овим освајањем започела је колонијална експанзија Португалије.

У периоду његове владавине откривена су острва Порто Санто (1418), Мадеира (1419) и Азорска острва (1427) и започета је њихова колонизација.

Краљ Жоао I је умро 14. августа. 1433. године у Лисабону. Сахрањен је у доминиканском манастиру у Баталхи.