Жрновница (Сплит)

Жрновница
Жрновница;
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сплитско-далматинска
Град	Сплит
Област	Далмација
Становништво
— 2011.	3.222
Географске карактеристике
Координате	43° 31′ 16″ С; 16° 33′ 28″ И / 43.52119983903118° С; 16.55786559739460° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	68 m
	Жрновница Жрновница на карти Хрватске
	Жрновница Жрновница на карти Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број	21251 Жрновница
Позивни број	+385 21
Регистарска ознака	ST

Жрновница је насељено место у саставу града Сплита, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.

Географски положај

Налази се источно/североисточно од Сплита, у пролазу подно Мосора, са његове јужне стране и са западне/северне стране брда Перуна, уз истоимену реку.

Место је добило име по млиновима.

Историја

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Сплит.

Становништво

На попису становништва 2011. године, Жрновница је имала 3.222 становника.

Број становника по пописима^[1]
1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011.
569	634	706	804	1.028	1.153	1.254	1.505	1.350	1.025	1.037	1.785	1.967	2.274	2.524	3.222

Напомена: Исказује се као самостално насеље од 1981. настало издвајањем дела насеља Сплит. До 1948. исказивано као самостално насеље, а од 1953. до 1971. као део насеља Сплит. У 1991. повећано за део подручја насеља Горње Ситно, а истовремено смањено за део подручја насеља који је припојен насељу Срињине. Од 1857. до 1931. садржи део података за насеље Сплит.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Жрновница је имало 2.274 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	2.073	91,16%
Срби	56	2,46%
Југословени	24	1,05%
Муслимани	12	0,52%
Албанци	7	0,30%
Словенци	7	0,30%
Македонци	5	0,21%
Црногорци	5	0,21%
Немци	2	0,08%
Словаци	1	0,04%
Чеси	1	0,04%
остали	2	0,08%
неопредељени	32	1,40%
регион. опр.	14	0,61%
непознато	33	1,45%
укупно: 2.274

Култура

Римокатоличка црква "Св. Миховила" на Грачићу, према научним проценама, датира из 13. века.

Презимена

Од постанка Жрновнице, у њој су забележена и ова презимена: Бошковић, Михановић, Амижић, Марин, Палаверса, Аљиновић.

Референце

[1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.