Завичајни музеј Прибој
Завичајни музеј је музеј комплексног типа, завичајног карактера који је у Прибоју основан 1990. године. ![]() Делатност музејаОсновну делатност музеја чини изучавање, сакупљање, чување и презентација уметничко – историјских дела културне баштине прибојског краја.[1] Редовну делатност Музеја сачињава и израда потребних програма и пројеката за конкурисање код надлежних министарстава, међународних организација и др. У овај корпус припадају и маркетиншки послови на афирмацији музеологије и културно – историјске баштине прибојског краја путем медија и рада дечијих и омладинских радионица. Кроз ове делатности развија се и просветно – педагошки рад музеја.[2] Рад музејаЊегов рад је организован кроз одељења.[3] У оквиру етнографског и уметничког одељења одвијају се редовни послови на обради музеалија. У Етнографском одељењу посебна пажња је посвећена опремању простора за сталну етнографску поставку у кући Јевђевића. У Уметничком одељењу наставиће се обрада слика и цртежа из збирке Међународне дечије уметничке читаонице. Због недостатка потребног стручног кадра (кустоса- историчара и конзерватора – препаратора) није могућ континуиран рад у оквиру Историјског одељења и Конзерваторског атељеа. Повремени послови, у оквиру ових одељења, обављаће се уз привремени ангажман потребног стручног кадра путем Јавних радова и уз сарадњу са сродним установама из Србије. Музејска библиотека се употпуњава куповином потребне стручне литературе и разменом са сродним установама Србије. Административно – финансијске послове за музеј обавља Заједничка служба Општине Прибој, уз помоћ стално запослених радника музеја. Одељења
Уметничко одељењеЛегат Надежде Наде ВиторовићПри уметничком одељењу, као посебне целине, функционише легат са галеријом Надежде Наде Виторовић.[4] Етнографско одељењеЛегат Вујице ЈевђевићаНа Етнографском одељењу налази се легат Вујице Јевђевића, професора доктора наука, који је музеју поклонио кућу на Зеленцу, чија је градња започела 1872. а завршена 1876. године.[4] Простор музејаЗавичајни музеј располаже пословним простором од 800m2 и дворишним простором од 1.200 m2. Завичајни музеј је у старом делу града, на Бријегу у кући Стевовића, угледне трговачке породице из Прибоја.[5]Завичајни музеј у Прибоју 2012. године коначно добија зграду за сталну поставку своје збирке. У 380 квадрата експонати од неолита до средњег века. Из таме векова, депоа и конзерваторских радионица у витрине ће се коначно преселити благо векова, које је сакупљено за 22 године рада Завичајног музеја у Прибоју. Драгоцености ископане у Лукама, Челини, Јармовцу, на Голешком брду и на више локација у Доњем Полимљу наћи ће се пред посетиоцима. Захваљујући подршци „Прогреса“ од 100.000 евра и општине са 35.000 евра, приводи се крају адаптација куће од 380 квадрата, чиме започиње и уређење старог градског језгра. Кућа је, иначе, својеврсни споменик народног градитељства – у последњој деценији 19. века саградио ју је познати трговац Добро Стевовић.[4] Појединачни пројектиПојединачни (специјализовани) пројекти музеја се реализују кроз рад музејских одељења. Односе се на истраживања, издавачку, изложбену и просветно – педагошку делатност захваљујући налазима скелета, алаткама од камена и кости, оруђу и накиту израђеном од бронзе, гвожђа и ћилибара.[2] Стална музејска поставкаПростор за сталну музејску поставку опремљен је 2012. године и у овом тренутку у њему се налазе 4 тематске поставке:
Ове изложбе биће замењене када се буде реализовала стална музејска поставка заснована на културно-историјској баштини прибојског краја.[2] Праисторија и средњи век на једном месту![]() Трагом јармовачких рудара, Прибојци су дошли до сазнања о богатој историји металургије у свом крају. Свет праисторијских житеља Калуђерског Поља, код Прибоја, дочаравају пронађени алати, оружје, накит, хумке с краја четвртог миленијума пре нове ере. Недалеко су чувени Мажићи, са манастиром Ораховица, из друге половине 12. века. Познато је да су у том манастиру, у 15. и 16. веку, рађени хируршки захвати. У том крају је и манастир Бања, задужбина Немањића, у коме су столовали први српски епископи. То су детаљи из богате прошлости прибојског краја, које један од најмлађих музеја у Србији истражује и чува.[6] Види јошРеференце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia