Заим Шарац

Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. Побољшајте га додавањем референци ка поузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и избрисан. Претражи Google: "Заим Шарац" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR Претражи Google: "Zaim Šarac" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR (4. 2025) (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Заим Шарац (Столац, 1892 — Сарајево, 27. април 1965) био је босанскохерцеговачки судија и адвокат и југословенски политичар.

Похађао је Вишу гимназију у Мостару, а дипломирао на је Правном факултету Свеучилишта у Загребу, гдје је и докторирао право. Већ током Првог свјетског рата био је југословенски оријентисан, а 1918. је учествовао у побуни аустроугарских војника у Пули.

У међуратном периоду радио је као судија, а касније и као адвокат. Дуго је био укључен у рад муслиманског културно-просветног друштва Гајрет. Био је потпредсједник друштва од 1936. године. Послије осовинске инвазије на Југославију у априлу 1941. повукао се у изолацију, али је од љета био активан у Народноослободилачком покрету. Био је сарадник секретара Мјесног комитета КПЈ за Сарајево Владимира Перића Валтера. У априлу 1945. изабран је за делегата у Земаљском антифашистичком вијећу народног ослобођења Босне и Херцеговине, односно члан послијератне Народне скупштине Босне и Херцеговине.

Након рата, обаљао је неколико политичких функција, укључујући функцију потпредсједника прве Владе Федералне Државе Босне и Херцеговине, федералног министра трговине и снабдијевања, затим министра пошта и више пута посланика у федералном парламенту.

Водио је Културно друштво Муслимана „Препород”, које је замјенило раније удржужења Гајрет и Народну узданицу.^[1][2]

Заим је оженио Јелку Рендали, с којој је имао сина Недима (1926—2008), по занимању историчара и политичара.