Закони дванаест таблица Закон дванаест таблица (лат. Leges Duodecim Tabularum) је зборник на коме се заснивао целокупан римски правни систем.[1][2] Историјске приликеРимско друштво је било подељено на две оштро супротстављене групе – патриције и плебејце. Патрицији су били потомци племенитих родитеља који су водили главну реч у римској држави, док су плебејци били обичан народ. Читава концепција римске државе заснивала се на фаворизовању патриција и дискриминисању плебејаца. Било је забрањено склапање бракова између ове две групе, плебејци нису имали никаквих политичких права, а целокупна римска војска била је састављена управо од њих. Патрицији су били официри за чије су интересе плебејци морали да проливају крв, а нису могли да учествују у подели ратног плена. Поред свега овога право је било спровођено од стране свештенства (које су чинили искључиво патрицији), а норме су биле усмене, те их је било лако сакрити од плебејаца који су тиме били изложени самовољи и великим злоупотребама од стране патриција, па су морали некако да се боре за своја права.[2] Најефикаснији начин биле су сеобе (сецесије). Наиме, у Риму су плебејци били у већини, и практично одржавали читаву економију државе, јер су радили све послове, за разлику од патриција који једноставно нису могли да се спусте на ниво једног занатлије или трговца. У таквим условима претња сеобом била је један од најбољих начина да плебс изврши притисак на владајућу класу и избори се за своја права. Током историје десило се неколико сеоба, а управо после једне масовне, патрицији су попустили и одлучили да елиминиши злоупотребе у правном поступку тако што ће кодификовати своје право.[1] НастанакГодине 451. п. н. е, патрицији су изабрали комисију од десет сопствених људи (лат. Decemviri legibus scribundis consulari imperio), којима су дали овлашћење да напишу законе.[3] Ова десеторка је тада кренула на пут по развијенијим деловима тада познатог света (у грчке полисе) и тамо прикупила материјал за писање укупно десет таблица законика. Ово није било довољно, па су наредне (450. године п. н. е.) одређени нови децемвири (овог пута по пет патриција и плебејаца), који су додали још две таблице и тиме завршили посао. Исте године свих дванаест таблица је објављено на римском Форуму.[1] Чланови прве десеторице (451. п. н. е.):[2]
Чланови друге десеторице (450. п. н. е.):[2]
СадржинаТекст Закона дванаест таблица није сачуван, јер су таблице које су биле истакнуте на Форуму биле од дрвета, па су изгореле приликом провале Гала у Рим. Касније су, по свему судећи, таблице биле обновљене, али нам није позната њихова судбина. Међутим, то и не представља неки проблем ако се зна да су Римљани постали фанатично одани својим Законима да су их сви учили напамет у школама, па да су их касније и сви значајни римски правници цитирали у својим делима. Све ово омогућило је доста прецизну реконструкцију. Најпознатије реконструкције су: Годофредусова из 1653. године, Дирксенова из 1824, и Шелова, која је послужила као основ многим савременим издањима и преводима. Закон дванаест таблица је преведен и на остале светске језике. У Србији је најпознатије издање из 1970. године које су приредили професори Јелена Даниловић и Обрад Станојевић. Садржај таблица:[2]
Види још Викизворник има изворни текст повезан са чланком Закон дванаест таблица. Референце
|
||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
