Занат

Занат (тур. zanaat) је врста делатности која се бави производњом, поправком или одржавањем нечега. Занат је претеча индустријске - фабричке производње. Обично се термин примењује на традиционалне технике стварања предмета (било за личну употребу или као производа) који су и практични и естетски. Занатске индустрије су оне које производе ствари рукама како би задовољиле потребе људи у њиховом месту без употребе машина.^[1]^[2]^[3]^[4]

Мајстори који су „изучили“ занат су свој производ правили од почетка до краја. На пример обућар би од купљене, обрађене коже и уз помоћ алата и потрошних материјала као што су конац, ексери и лепак правио ципелу за купца, од почетка до краја.

У фабричкој производњи процес производње (нпр. ципеле) се дели на фазе, једни кроје, други шију, трећи лепе, четврти пакују... У фабричкој производњи радници се најчешће обучавају за једну технолошку операцију, обука траје брзо и може се користити јефтинија и мање квалификована радна снага.

Фабричка производња је својом масовношћу, применом софистицираних машина омогућила производе који су знатно јефтинији од занатских и тиме полако одгурала занате у заборав.

Стари занати

Воскарска радионица почетком 20. века у Србији

Стари занати су пре стотинак година били извор прихода и могућност снабдевања становништва неопходним потрепштинама. Многи од њих су ишчезли пред индустријском револуцијом. Занатска производња се реализовала у занатским радњама а посао су водили мајстори. Они су за своје помоћнике имали калфе и шегрте. Занат се учио годинама. Многи називи су им остали из турског доба, нарочито они који у свом називу имају слово „џ“. У тежњи да их сачува држава примењује мање порезе али и захтева да буду посебно обележени као „производ старог заната“.^[5]

Покрет уметности и заната на Западу

Покрет уметности и заната настао је као реформа дизајна касног 19. века и друштвени покрет углавном у Европи, Северној Америци и Аустралији, а наставља се и данас. Његови заговорници су мотивисани идеалима оснивача покрета као што су Вилијам Морис и Џон Раскин, који су предложили да су у прединдустријским друштвима, као што је европски средњи век, људи постизали испуњење кроз креативни процес рукотворина. Ово становиште је заступано у супротности са оним што се сматрало отуђујућим ефектима индустријског рада.

Ове делатности су назване занати, јер су многе од њих првобитно биле професије под еснафским системом. Адолесценти су били шегрти код мајстора и усавршавали своје вештине током година у замену за ниске плате. Када је њихова обука завршена, били су добро опремљени да се сами успоставе радионицу, зарађујући за живот вештином којом се може пословати директно у заједници, често за робу и услуге. Индустријска револуција и све већа механизација производних процеса постепено су смањивали или елиминисали многе улоге које су играле професионалне занатлије, а данас се многе рукотворине све више виде, посебно када више нису ослонац формалног стручног заната, као облик хобија, народне уметности. а понекад и ликовне уметности.

Термин рукотворина се такође може односити на саме производе таквих занатских напора, који захтевају специјализовано знање, можда високо техничко у свом извођењу, захтевају специјализовану опрему и/или објекте за производњу, укључују ручни рад или радну етику плавих оковратника, доступни су широј јавности, а изграђени су од материјала са историјом која превазилази границе западне традиције „ликовне уметности“, као што су керамика, стакло, текстил, метал и дрво. Ови производи се производе у оквиру специфичне заједнице праксе, и док се углавном разликују од производа који се производе у заједници уметности и дизајна, границе се често преклапају, што резултира хибридним објектима. Поред тога, пошто је тумачење и валидација уметности често питање контекста, публика може да перципира ручно израђене предмете као уметничке предмете када се ови предмети посматрају у оквиру уметничког контекста, на пример у музеју или на истакнутом месту у нечијем дому.

Занатска производња

Занатска производња је производња производа малог обима употребом ручног рада. Посебно је била уобичајена у средњем веку. Ттоком ере индустријске револуције је углавном замењена масовном производњом, међутим, и даље постоји за производњу добара као што је луксузна роба.^[6]

Занатски начин производње људи су користили од давнина. У почетку су људи који су се бавили занатском производњом имали за циљ да задовоље потребе сопствене привреде, међутим, развојем робно-новчаних односа, све већи број роба које су они производили почео је да се испоручује на тржиште. Углавном су то били производи за домаћинство: посуђе, намештај, накит, сувенири, одећа, обућа. Међутим, временом су почела да се продају и друга добра, попут оружја.^[7]

У предреволуционарној Русији, занатска производња била је прилично распрострањена: око 30% свих произведених производа произведено је занатским методама. Производи су се продавали на сајмовима, а размена је била широко распрострањена.^[7] Са почетком индустријализације и колективизације Совјетског Савеза, занатски начин производње проглашен је за „највиши степен угњетавања радног народа“ и престао је да постоји у готово свим сферама совјетске привреде осим на неформалној основи.^[8]

Неке државне економије, као што је вијетнамска, углавном се заснивају на занатској производњи. На пример, 50-их година у Северном Вијетнаму било је више од сто хиљада занатских предузећа. Почетком 70-их година, чак и пре крај рата, занатска производња давала је око половине свих производа домаће индустрије и скоро трећину укупне индустријске производње републике. До 1977. године, након поновног уједињења Вијетнама, у Јужном Вијетнаму је било 700.000 занатлија.^[9]

Занатска производња у Непалу издржава конкуренцију са индустријском производњом и страним добрима, што се објашњава не само економским и природно-географским факторима, већ и подршком и подстицањем занатске индустрије од стране државе.^[10]

Продајна места

Рукотворине се често праве за кућну употребу и декорацију.[^[11] Ако се продају, продају се у директној продаји,^[12] продавницама поклона,^[13] јавним пијацама^[14] и онлајн куповини.^[15] У земљама у развоју, рукотворине се продају локалним становницима и као сувенири туристима.^[16] Продавци имају тенденцију да говоре бар неколико речи уобичајених у језику туриста.^[17]

Види још

Списак заната
Рожанство, село на Златибору познато по неговању израде дрвених каца и буради на традиционалан начин.
Мачкат, село на Златибору познато по неговању прераде и сушења меса на традиционалан начин.
Занатлија
Занатство

Референце

^ Thomas MacMillan (30. 4. 2012). „On State Street, "Maker" Movement Arrives”. New Haven Independent. Приступљено 23. 11. 2016.
^ „Gaia Handicraft”. Архивирано из оригинала 26. 10. 2016. г. Приступљено 23. 11. 2016.
^ Martinez, Sylvia (2013). Invent To Learn. Torrance, CA: Constructing Modern Knowledge. стр. 32–35. ISBN 978-0-9891511-0-8.
^ Dugang, Lilia. „Handicraft”. Vocabulary.
^ „Сви стари занати Србије”. Архивирано из оригинала 29. 08. 2017. г. Приступљено 29. 08. 2017.
^ „Handicraft Production”. Great Soviet Encyclopedia.
^ ^а ^б „Handicraft Production”. History of the Russian Empire.
^ „Crafts and Handicraft Production of the Irkutsk Province in the Late 19th – First Third of the 20th Century: Conceptual Specificity”. Eurasian Union of Scientists. 30. 12. 2015.
^ Evgeny Glazunov (1981). „Chapter 3. The Policy of the Party in Relation to the National and Petty Bourgeoisie During the Transition to the Construction of Socialism. Socialist Transformations of Private Industry and Trade”. Reforming Private Industry and Commerce in Vietnam. Moscow: Publishing House "Science", Main Editorial Office of Oriental Literature. стр. 134, 173.
^ Gleriy Shirokov (1988). „Nepal”. Industrialization of Central Asian Countries. Publishing House "Science", Main Editorial Office of Oriental Literature. Institute of Oriental Studies (Academy of Sciences of the Soviet Union). стр. 23.
^ Clark, Alex (18. 9. 2011). „The hell of handicrafts”. The Guardian. Приступљено 22. 5. 2014.
^ Kumar, Amit (7. 11. 2011). „Handicraft business: Weaving a career out of handicrafts and empowering the Indian artisans”. Economic Times of India. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 22. 5. 2014.
^ Filou, Emilie (13. 6. 2013). „Africa's village crafts with big ambitions”. Africa Report. Приступљено 22. 5. 2014.
^ Dziadek, Francesca (8. 12. 2011). „Sant' Ambrogio's street festival”. The Guardian. Приступљено 22. 5. 2014.
^ Blair, Elizabeth (13. 12. 2012). „Etsy Crafts A Strategy For Staying Handmade And Profitable”. NPR. Приступљено 22. 5. 2014.
^ „Handicraft industry needs to adopt technology”. Economic Times of India. 22. 2. 2014. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 22. 5. 2014.
^ „Retail Sales: Tourists, Travelers”. 2013-04-25. Приступљено 22. 5. 2014.

Литература

Даница Ђокић, Занати у Пожаревцу крајем 19. и почетком 20. века, Народни музеј Пожаревац
Ayers, Dianne (2002). American Arts and Crafts Textiles. New York: Harry N. Abrams. ISBN 0-8109-0434-9.
Blakesley, Rosalind P (2006). The arts and crafts movement. Phaidon.
Boris, Eileen (1986). Art and Labor. Philadelphia: Temple University Press. ISBN 0-87722-384-X.
Carruthers, Annette (2013). The Arts and Crafts Movement in Scotland: A History. . online review
Cathers, David M. (1981). Furniture of the American Arts and Crafts Movement. The New American Library, Inc. ISBN 0-453-00397-4.
Cathers, David M. (2014). So Various Are The Forms It Assumes: American Arts & Crafts Furniture from the Two Red Roses Foundation. Marquand Books. ISBN 978-0-692-21348-3.
Cathers, David M. (2017-02-20). These Humbler Metals: Arts and Crafts Metalwork from the Two Red Roses Foundation Collection. Marquand Books. ISBN 978-0-615-98869-6.
Cormack, Peter (2015). Arts & crafts stained glass. Yale UP.
Cumming, Elizabeth; Kaplan, Wendy (1991). Arts & Crafts Movement. London: Thames & Hudson. ISBN 0-500-20248-6.
Cumming, Elizabeth (2006). Hand, Heart and Soul: The Arts and Crafts Movement in Scotland. Birlinn. ISBN 978-1-84158-419-5.
Danahay, Martin (2015). „Arts and Crafts as a Transatlantic Movement: C. R. Ashbee in the United States, 1896–1915”. Journal of Victorian Culture. 20 (1): 65—86. doi:10.1080/13555502.2014.980611. .
Greensted, Mary (2010). The arts and crafts movement in Britain. Shire. ISBN 978-0-7478-0782-7.
Johnson, Bruce (2012). Arts & Crafts Shopmarks. Fletcher, NC: Knock On Wood Publications. ISBN 978-1-4507-9024-6.
Kaplan, Wendy (1987). The Art that Is Life: The Arts & Crafts Movement in America 1875-1920. New York: Little, Brown and Company.
Kreisman, Lawrence, and Glenn Mason (2007). The Arts & Craft Movement in the Pacific Northwest. Timber Press.
Krugh, Michele (2014). „Joy in Labour: The Politicization of Craft from the Arts and Crafts Movement to Etsy”. Canadian Review of American Studies. 44 (2): 281—301. doi:10.3138/CRAS.2014.S06. . online
Luckman, Susan (2004). „Precarious labour then and now: The British arts and crafts movement and cultural work revisited.”. Theorizing Cultural Work. Routledge: 33—43.
MacCarthy, Fiona (2009). „Morris, William (1834–1896), designer, author, and visionary socialist”. Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/19322. (Subscription or UK public library membership required.)
MacCarthy, Fiona (1994). William Morris. Faber and Faber. ISBN 0-571-17495-7.
Mascia-Lees, Frances E. (2020). „American Beauty: The Middle Class Arts and Crafts Revival in the United States”. Critical Craft. Routledge. стр. 57—77.
Meister, Maureen (2014). Arts and Crafts Architecture: History and Heritage in New England. UP of New England.
Naylor, Gillian (1971). The Arts and Crafts Movement: a study of its sources, ideals and influence on design theory. London: Studio Vista. ISBN 0-289-79580-X.
Parry, Linda (2005). Textiles of the Arts and Crafts Movement. London: Thames and Hudson. ISBN 0-500-28536-5.
Penick, Monica, Christopher Long, and Harry Ransom Center, ур. (2019). The rise of everyday design: The arts and crafts movement in Britain and America. Yale UP.
Richardson, Margaret (1983). Architects of the arts and crafts movement.
Tankard, Judith B (2018). Gardens of the Arts and Crafts Movement. Timber Press. ISBN 978-1-60469-820-6.
Teehan, Virginia; Heckett, Elizabeth (2005). The Honan Chapel: A Golden Vision. Cork: Cork University Press. ISBN 978-1-85918-346-5.
Thomas, Zoë. „Between Art and Commerce: Women, Business Ownership, and the Arts and Crafts Movement.”. Past & Present (1): 151—196. 2020. . online
Triggs, Oscar Lovell (2014). The arts & crafts movement. Parkstone International.
Wildman, Stephen (1998). Edward Burne-Jones, Victorian artist-dreamer. New York: Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0-87099-858-4. Приступљено 2013-12-26.
Campbell, Gordon (2006). The Grove Encyclopedia of Decorative Arts, Volume 1. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-518948-3.
Wendy Kaplan and Alan Crawford. The Arts & Crafts movement in Europe & America: Design for the Modern World. . Los Angeles County Museum of Art
„Arts and Crafts movement | British and international movement”. Encyclopedia Britannica.
„Arts and Crafts Style Guide”. British Galleries. Victoria and Albert Museum. Приступљено 2007-07-17.
Triggs, Oscar Lovell (1902). Chapters in the History of the Arts and Crafts Movement. Bohemia Guild of the Industrial Art League.
Sumpner, Dave; Morrison, Julia (2020-02-28). My Revision Notes: Pearson Edexcel A Level Design and Technology (Product Design) (на језику: енглески). Hodder Education. ISBN 978-1-5104-7422-2.
Blakesley, Rosalind P. (2006). The arts and crafts movement. London: Phaidon. ISBN 978-0-7148-3849-6. OCLC 1147708297.