Запаљење рожњаче
Запаљење рожњаче или кератитис једна је од многобројних инфекција ока, коју прати поремећај вида и јак бол због надражаја великог броја чулних нервних завршетака који пружају рефлексну заштиту ока од повреда. Спада у групу тежих болести ока у поређењу са запаљењем вежњаче ока.[1] Иако болест може изазвати оштећење па и губоитак вида, у већини случајева правововременом терапијом успешно се лечи без икаквих последица по вид и анатомију рожњаче. Етиопатогенеза   може настати трајно замућења рожњаче. Запаљење рожњаче ока могу изазвати вируси, бактерије, гљивице, амебе, паразити и алергени. [2][3] Вирусни кератитисМеђу вирусним запаљењем рожњаче издвајају се аденовирусни кератитис и кератитис изазван херпес симплекс вирусом и варичела зостер вирусом. Код аденовирусног кератитиса формирају се субепителни инфилтрати у облику новчића, а као последица болести.[4] Најчешћи облик вирусног запаљења рожњаче је онај изазван вирусима херпес симплекса, који се манифестује у облику рекурентног површинског кератитиса, а могу се у рожњачи јавити и лезије (улцерације) налик гранчицама (дендритични кератитис).[2][3] Зостер кератитис је ређи од кератитиса узрокованог вирусом херпес симплекса, а јавља се као компликација офталмичког облика болести, а могу се јавити еписклеритис и увеитис. Бактеријски кератитисБактеријски кератитис. Бактеријска инфекција рожњаче може бити последица повреде или ношења контактних сочива (Staphylococcus aureus, Pseudomonas aeruginosa, . који садржи ензиме који могу да сваре рожњачу. У случају нелеченог ли неадекв атно леченог бактеријског кератитиса долази до улцерације, а потом и до формирања гнојног супстрата у предњој комори ока – хипопиона.[2][3] Гљивични кератитисГљивични кератитис, могу изазвати Aspergillus fumigatus и Candida albicans, и обично су удрућене са бактеријским инфекцијама, тако да је уобичајено да пацијент са инфекцијом стигне до офталмолога у лошем стању, са веома високог ризика од губитка ока. Пошто су гљивице које инфицирају око генерално непатогене, потребни су одређени трауматски фактори да би се успоставио организам у оку. Болест се најчешће јавња код фармера, грађевинских радника, напревилне употребе контактних сочива, случајне трауме ока, након боравка у влажној средини, прашини, високој температури и ветру.[5] Амебини кератитис Амебама изазван инфекција озбиљан је облик запаљења рожњаче, који се најчешће јавља код особе које носе контактна сочива.[6] Обично га изазива Acanthamoeba. Инфекцији претходе различите околности, као што је излагање контаминираној води на високим температурама, траума рожњаче или страна тела у оку. Међутим, најчешће имплициран фактор је употреба контактних сочива која делују као извор инфекције, посебно ако се не дезинфикују правилно или препорученом учесталошћу, или се користе у базенима током купања.[6] Паразитима иазван кератитис Паразитима изазван кератитис или онкоцерцијаза, позната и као речно слепило, представља болест чији је узрочник инфекција паразитским црвом Onchocerca volvulus. Болест се преноси уједом инфицирана црне муве (Simulium)[7] која живе у близини брзих афричких потока, па се отуда за ову болест назив „речно слепило“. Обично је потребно више уједа инфицирана црне муве да би дошло до инфекције[8] Речним слепилом је заражено око 17 до 25 милиона људи, при чему око 0,8 милиона има известан степен губитка вида.[9][10] Највећи број инфекција се јавља у подручју Подсахарске Африке, мада има забележених случајева и у Јемену, као и у забаченим подручјима Централне и Јужне Америке.[11] Лекар Родолфо Роблес је први повезао црве са болешћу ока 1915. године.[12] Светска здравствена организација је ову болест сврстала међу занемарене тропске болести.[13] Врсте
Клиничка сликаКлиничка слика запаљења рожњаче зависи од степена реакција рожњаче на штетни агенс и манифестује се појавом инфилтрата са или без улцерација (чирева). На почетку болести симптоми су врло често слични конјуктивитису:
Како запаљење може оштетити рожњачу то доводи и до поремећаја вида. Може се јавити и пуцање рожњаче, што може резултовати ендофталмитисом (запаљења ока), али и губитком целог ока. ДијагнозаНа основу појаве бола, фотофобије, сузења, свраб и промене видне оштрине, може се посумњати на кератитис. Добро узетом анамнезом, испитивање видне оштрине и биомикроскопојом (којом се могу уочити дефекти епитела, епителни едем, као и површинска и интерстицијска васкуларизација), поставља се дијагноза кератитиса. ТерапијаБактеријски кератитис У случају бактеријског кератитиса, антибиотици се примењују у облику честог испирања раствором антибиотика. Испод завоја је обавезно давање ињекција антибиотика, могућа је и комбинација два антибиотика. Вирусни кератитис Код вирусног кератитиса (херпес симплекс и зостер кератитис) лечење је неспецифично, и заснива се на примени ацикловиром уз допунску симптоматски терапију, антибиотских масти и топлих сувих облога. Обавезна је и примена мидриатике, а понекад и кортикостероида.[2][3] Гљивични кератитис У лечењу гљивичног или микотичног кератитиса користе се антимикотични лекови, за локалну употребу. Алергијски кератитис Алергијски кератитис се лече етиолошки, уз примену кортикостероида у облику капи. Неуропаралитички кератитис Лечење неуропаралитичког кератитиса је веома тешко и изводи се мултидисциплинарно од стране офталмолога и неурологом. Референце
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
