Заједнице, региони и језичке области БелгијеКраљевина Белгија је федерална држава коју чине три заједнице, три региона и четири језичке области. Језичке области су успостављене Другим Гилсоновим актом, који је ступио на снагу 2. августа 1963. године. Подјела на језичке области, укључена је у Устав Белгије 1970. године. Кроз уставне реформе седамдесетих и осамдесетих године 20. вијека, регионализација унитарне државе довела је до тростепене федерације: створене су федерална влада, регионалне владе и владе заједнице, компромис створен како ми смирио језичке, културне, друштвене и економске тензије. Схематски прегледОвај схематски преглед је заснован на федералној структури Белгије која је дефинисана првим чланом Устава Белгије. Сваки од ових ентитета има своју скупштину и владу (за федералну државу и федералне јединице) или имају свој савјет и извршни колеџ (за покрајине и општине). Ентитети означени искошеним словима немају своје институције: окружења немају јер су чисто административна јединице, језичке области немају јер су дефинисане на језичком режиму општина и Фламански регион јер његове надлежности остварају Фламанска заједница.
Подјела земљеШаблон:Политички систем Белгије  Фламански регион Регион Брисела Валонски регион  Француска језичка област Холандска језичка област Билингвална језичка област (француски и холандски језик) Немачка језичка област Три заједнице су:
Три региона су: Четири језичке области су:
Сви ови ентитети имају географске границе. Језичке области немају канцеларије или овлашћења и постоје дефакто као географски обрасци и служе само за објашњење подјеле овлашћења. Институције заједница су подједнако географски одређене. Белгијске заједнице се званично не односе на непосредне групе људи, него на посебне политичке, језичке и културне надлежности земље. У Белгији нема поднациналних јединица. Наиме, све заједнице имају прецизно и законито успостављена подручја у којима се вршити своје надлежности: Фламанска заједница има законска овлашћења (за надлежности заједнице) само у холандској говорној области (која се поклапа са Фламанским регионом) и двојезичкој области Региона главног града Брисела (која се подудара са називом региона); Фламанска заједница аналогно има овлашћења само у Француској језичкој области Валонског региона и Региону главног града Брисела и Њемачки говорни регион у Њемачкој језичкој области, која је мали дио покрајине Лијеж у Валонском региону на граници са Њемачком. Уставне језичке области утврђене су службеним језицима у њиховим општинама, као и географске границе институција оснажених за одређена питања:
Иако би то довело до постојања седам скупштина и влада, када су Заједнице и Региони створени 1980. године, фламански политичари одлучили су званично спојити Фламански регион са Фламанском заједницом, са једном скупштином, једном владом и једном администрацијом, која остварује надлежности региона и заједнице, иако фламански парламентарци из Региона главног града Брисела не могу гласати о надлежностима Фламанског региона; тако да у холандској језичкој области постоји једно јединствено институционо тијело скупштине и владе овлашћено за сва питања осим за федерална и посебна општинска питања. Док Валонски регион и Француска заједница имају засебне скупштине и владе, чланови Скупштине Фламанске заједнице доводи су чланови француски говорници Валонске скупштине и Скупштине Региона главног града Брисела и министри Валонске владе често обављају дужности и министара у Влади Француске заједнице. Даља подјелаФламански регион и Валонски регион се састоје од по пет покрајина. Регион главног града Брисела није покрајина и не садржи ниједну покрајину. Ова три региона су даље подијељени на 589 општина, које се генерално састоје од по неколико подопштина. Ове подопштине су у прошлости биле независне општине, али више немају никакву службену сврху. Мање поднационалне јединице укључују унутаропштинске округе (које тренутно постоје само у Антверпену), административне, изборне и законске округе, полицијске округе, као и нове унтаропштинске полицијске зоне (нижег степена од полицијских округа). НадлежностиФедерална држава задржава значајно „заједничко насљеђе”. Ово укључује судство, одбрану, савезну полицију, социјално осигурање, јавну дуг и друге аспекте јавних финансија, нуклеарну енергију и предузећа у државном власништву (као што су Белгијске жељезнице које су заправо изузетак регионализације саобраћаја; Поштанска служба која је била федерална, али је приватизована). Држава је одговорна за обавезе Белгије и њених федерализованих институција према Европској унији и Организацији Сјеверноатлантског споразума. Она управља значајним дијеловима јавног здравства, унутрашњих послова и спољних послова. Заједнице остварују надлежности само унутар језичко одређених географских граница, изворно оријентисаних према језику појединаца из Заједнице: култури (укључујући аудиовизуелне медије), образовању и употреби одговарајућег језика. Региони имају овлашћења у пољима повезаним са својом територијом у најширем значењу термина, која се тичу економије, запошљавања, пољопривреде, водне политике, становања, јавних радова, енергетике, саобраћаја, животне средине, планирања градова и земље, очувања природе, кредитирања и спољних трговинских односа. Они надзиру покрајине, општине и комунална предузећа. У неколико поља, различити нивои имају свој властити став о специфичностима. О образовању на примјер, аутономија Заједница не укључује одлуке о обавезном аспекту, нити одређује минималне услове за додјелу квалификација, које остају питање федералне власти. Сваки ниво може бити укључен у научна истраживања и међународне односе везане за своја овлашћења. Заједнице
Напомене
Референце
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
