Звоници Белгије и Француске (фр.Beffrois de Belgique et de France) група је 56 историјских грађевина које је УНЕСКО означио као свјетску баштину, као признање архитектонској манифестацији настајања грађанске независности од феудалног и вјерског утицаја у Грофовији Фландрији и сусједном Бургундском војводству.
УНЕСКО је уписао 32 куле на списак Звоника Фландрије и Валоније 1999. године. Звоник Жамблу у Валонији и 23 звоника из региона Нор Па де Кале и Пикардија на сјеверу Француске су приложени 2005. године на преименовани списак. Један од значајнијих пропуста је звоник Бриселске градске вијећнице, који је већ означен као дио свјетске баште Великог трга у Бриселу.
Међутим, упркос овом списку који се бави грађанским кулама, додато је још шест црквених кула који су такође дио под изговором да су служиле као осматрачнице или звоници за упозорење. То су Катедрала Богодице у Антверпену, Катедрала Светог Рамболда у Мехелену, Црква Светог Петра у Левену, Црква Светог Германа у Тинену, Базилика Богородице у Тонгерену и Црква Светог Леонадра у Заутлеу.
Већина објеката у овом списку су куле пројектоване за веће зграде. Међутим, неке су самосталне, од којих су неколицина обновљене куле раније повезане са сусједним зградама.
Белгија
ИД бројеви оговарају редослиједу комплетног Унесковог списка ID 943/943bis, види спољашње везе.
^ абUNESCO states: ID 943-040 Beffroi de l’Hôtel de Ville, ID 943-039 Beffroi de l'église Saint-Eloi – further reading from other source: (језик: француски)Monuments in DunkirkАрхивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. октобар 2005)