Зграда бившег затвора специјалне полиције у Нишу

Зграда бившег затвора специјалне полиције у Нишу
Опште информације
Место	Ниш
Општина	Медијана
Држава	Србија
Време настанка	1900.
Тип културног добра	Споменик културе
Власник	Град Ниш
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе

Затвор специјалне полиције оформљен током немачке окупације Ниша у кући јеврејског трговца Данила Мевораха, у улици Октобарске револуције 13. То је пространа партерна кућа са више соба у којима је живела породица пред рат умрлог старог Данила Мавораха, супруга Марија, рођена Исаковић и њена четири сина.

Кyћа Мевораха је подигнута на почетку ХХ века,1900. године. Грађена је у стилу академизма са, у малтеру, наглашеним фасадним стубовима, са троугластим и полукружним натпрозорницима и кружним и квадратним медаљонима са биљним и геометријским шарама у поткровљу.

Немци су 1942. године све чланове породице Меворах, њих 15, стрељали, десет у немачким логорима и пет на Бубњу код Ниша. Стрељана је на Бубњу и 61-годишња Марија са 14 чланова породице Исаковић. Уклонивши све укућане, Немци су кућу у улици Октобарске револуције 13 дали на коришћење одељењу Специјалне полиције из Београда, које је до nролећа 1942. године било смештено у згради Управе полиције у Душановој 52. Добивши ову kyћy, Специјална полиција је извршила извесне преправке, начинивши од соба канцеларије u ћелије, a од великог подрумског простора — затвор. Био је то истражни затвор у којем је, од 1942. до 1944. године, непрекидно било по неколико десетина комуниста, скојеваца и симпатизера НОР-а. Они су овде испитивани, мучени, одвођени у логор на Црвеном крсту, па и на стрељање. Највећи број затвореника бацан је у подрумске просторије овога затвора после фебруарског бекства из концентрационог логора на Црвеном крсту 1942. године и током познате Аћимовићеве потере комуниста и бораца НОР-а исте године од марта до јуна. Тада је Специјална полиција, на челу са шефом Мирком Живановићем, хапсила све напредне Нишлије, а посебно омладинце. Читаве 1942. па и 1943. године, све просторије затвора биле су препуне. Наредне, 1944. године, број затвореника је стално опадао.^[1]

„Тежи политички кривци" из затвора на терену довођени су у затворе у Нишу, међу којима су били најпознатији немачки концентрациони логор на Црвеном крсту са другим мањим, пролазним немачким затворима, бугарски затвор у подрумима зграде армије на данашњем Тргу ЈНА и затвори Специјалне полиције у Казненом заводу, Душановој улици и у улици Књегиње Љубице поред Нишаве.^[2]http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:243088-Dvanaest-zatvora-za-Nislije

После ослобођења кућа је поново коришћена као стамбени објекат.

Због својих историјских и архитектонских вредности, ова кућа је стављена под заштиту закона 1988. године.

• [1]