Зеки-паша

Зеки паша
Зеки паша
	Зеки паша јануара 1918.
Датум рођења	1862
Место рођења	Алеп, Османско царство
Датум смрти	1943
Место смрти	Истанбул, Турска

Зеки-паша (Алеп, 1862 — Истанбул, 1943) је био османлијски војсковођа, командант Западне армије за време Првог балканског рата (1912—1913) и Мушир (фелдмаршал) за време Првог светског рата (1914—1918).

Каријера

Завршио је Османску војну академију 1883. године и Штабни колеџ 1887. године. Пошто је његова сестра била једна од омиљених жена султана Абдул Хамида II,^[1] Зеки паша је имао директну везу са двором и султан му је много веровао. Као командант IV корпуса, био је одговоран за племенску Хамидијанску коњицу. 1894. године одликован је за учешће током Сасунског масакра.^[2]^[3]^[4] Током масакра, како се извештава, изјавио је: „јер нисмо нашли никакву побуну, очистили смо земљу да се у будућности ништа не догоди.“^[5]

У периоду 1912–1913. био је командант Вардарске армије током Првог балканског рата. Према налозима Назим паше, начелника Штаба османске војске, Зеки паша је започео битку код Кумановa против Србије.^[6]

Неуспех у постављању кључне артиљерије ометао је снаге под његовом командом и довео до њиховог пораза код Кумановa.^[7] Током хаотичног повлачења османске војске са Кумановa, незадовољан војник покушао је да га убије, што је допринело паничном растеру свих.^[8] Вардарска армија—састављена од VII корпуса под командом Фети паше, VI корпуса под командом Џавид паше и V корпуса под командом Кара Саид паше—повукла се ка Манастиру (данашњој Битоли).^[9]

Зеки паша је пре битке код Манастира заузео снажну одбрамбену позицију на обронцима Облакова, северозападно од Манастира. Међутим, током битке српска артиљерија и пешадија успеле су да поразе Османлије. Међу страдалима био је и Фети паша.^[10]

21. новембра 1914. постављен је за османског везног официра код Кајзера Вилхелма II и послат у Немачко царство. Немачки генерал Ерих Лудендорф описао га је као „учтивог Османлију и поузданог пријатеља Немачке, изузетно дискретног и доброг заступника своје војске.”^[11] Предводио је османску делегацију која је 15. децембра 1917. потписала примирје са Русијом. Након примирја, вратио се у Цариград и обављао дужност начелника Генералштаба османске војске од 23. октобра 1920. до 1. новембра 1922. године. Године 1923. повукао се из војске и настанио се у Истанбулу.

Зеки-паша (доле лево) предводио је османску делегацију која је потписала примирје са Русијом.

Референце

^ Clive Bigham, "A ride through Western Asia" (1897) p.
^ Robert Melson, Revolution and Genocide (1992), p. 60
^ W. Blackwood, "Blackwood's Edinburgh Magazine" (1897), p. 21
^ George Shaw/Lefevre Eversley, "The Turkish Empire from 1288 to 1914" (1914), p. 341
^ Arman Dzhonovich Kirakossian, "The Armenian Massacres, 1894–1896" (2004), pp. 63–64
^ Richard C. Hall, "The Balkan Wars, 1912–1913: Prelude to the First World War" (2000), p. 47
^ Hall, p. 48
^ Hall, p. 49
^ Hall, p. 51
^ Hall, p. 52
^ Ludendorff: “Meine Kriegserinnerungen”. Berlin, 1919, p. 202

[1] Clive Bigham, "A ride through Western Asia" (1897) p.

[2] Robert Melson, Revolution and Genocide (1992), p. 60

[3] W. Blackwood, "Blackwood's Edinburgh Magazine" (1897), p. 21

[4] George Shaw/Lefevre Eversley, "The Turkish Empire from 1288 to 1914" (1914), p. 341

[5] Arman Dzhonovich Kirakossian, "The Armenian Massacres, 1894–1896" (2004), pp. 63–64

[6] Richard C. Hall, "The Balkan Wars, 1912–1913: Prelude to the First World War" (2000), p. 47

[7] Hall, p. 48

[8] Hall, p. 49

[9] Hall, p. 51

[10] Hall, p. 52

[11] Ludendorff: “Meine Kriegserinnerungen”. Berlin, 1919, p. 202

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

Зеки-паша

Каријера

Референце

Portal di Ensiklopedia Dunia