Земљотрес у Лазаревцу 1922.
Земљотрес у Лазаревцу, у медијима познат и као Велики београдски земљотрес је потрес који је погодио Лазаревац, Београд и околину 22. марта 1922. године у 13 : 23 по локалном времену. Трус је био магнитуде 6 рихтера. Сматра се најјачим земљотресом у Србији у 20. веку. Опште информацијеЗемљотрес код Лазаревца имао је интензитет од VI степени рихтера. Сеизмолошка станица на Ташмајдану издала је саопштење да се земљотрес осетио 22. марта 1922. у 13 часова, 23 минута и 35 секунди, те да је земља дрхтала непрекидно са подземном тутњавом, па је у 13 часова 28 минута и 10 секунди настао други слабији удар.[1] Истакли су из завода да је земља дрхтала и даље све слабије до 13 часова, 45 минута и 40 секунди, а затим су настале вибрације које су бележили апарати.[1][2] Епицентар земљотреса био је у близини Лазаревца, а погодио је пре све регион југоисточно од Београда и изазвао оштећења у Лазаревцу, Аранђеловцу, Ваљеву и Убу.[3] Због земљотреса је дошло до вишечасовног прекида железничког саобраћаја у Србији, као и прекида телефонског и телеграфског саобраћаја Лазаревца и Аранђеловца, који су били најближи епицентру.[3][4] Медији у Србији писали су како је у Београду завладала паника након првог удара, да су се „љуљаље” куће и зграде, а када су људи схватили да је земљотрес, велики број становништва је изашао из стамбених објеката.[1] Штампа је писала о томе да су радници стакали са скела и са највиших спратова како би се спасили, као и да је срећа што је потрес био после ручка када су биоскопи и школе били празни.[1] Након последњег удара у Београду се пронела вест како је Опсерваторија у Београду издала саопштење да ће ускоро наићи нови земљотрес, али се она испоставила као лажна.[1] Иако је земљотрес имао интензитет од VI степени, није било жртава. Општинска амбуланта збринула је неколико лица, а најтеже повређен је био радник који је у паници скочио са трећег спрата нове зграде француског друштва „Национал” и он је при том скоку сломио руку и ногу.[1] У амбуланти је указана помоћ и двојици радника и једном келнеру из хотела „Москва”.[1][5] У Београду није било велике материјалне штете, пописано је да су зидови неких кућа напукли, оџаци поотпадали, али да рушења објеката није било.[6] У центру Београда највише је страдала кућа Раке Миленковића на Теразијама, које је свом висином препукла. На „Паризу, Касини” и „Златном топу” срушили су се оџаци, а у хотелу „Москва” пукла је таваница. По периферији Београда штета је била углавном у обореним оџацима и попуцаним зидовима.[1] У марту 2022. године отворена је изложба „Велики београдски земљотрес 22. 3. 1922 - Осврт на прошлост и припреме за будућност”.[7] Референце
Спољашње везе
|
||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
