Зоран Глушчевић

Зоран Глушчевић (Ужичка Пожега, 23. мај 1926 – Београд, 11. мај 2006) био је српски књижевник, преводилац, књижевни и ликовни критичар и есејиста. Његов легат налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.

Зоран Глушчевић рођен је 23. маја 1926. године у Ужичкој Пожеги. У Пожаревцу и Београду похађао је гимназију, након чега је дипломирао на Филозофском факултету у Београду, на катедри за германистику. Био је ожењен за Милку Лучић Глушчевић, новинарку и дугогодишњу уредницу Културног додатка листа „Политика".

Веома рано се афирмисао на књижевној и културној сцени. Бавио се немачком књижевношћу, превођењем, писањем есеја, драма за радио и телевизију, студија и критика. За собом је оставио око тридесетак књижевних дела. Приредио је и први објавио сабрана дела немачког нобеловца Хермана Хесеа, а важио је за једног од најбољих познавалаца Хесеовог опуса, као и стваралаштва Франца Кафке.^[1] Са Марицом Јосимчевић и Радованом Поповићем, приредио је и сабрана дела Исидоре Секулић.

Био је уредник листа „Уметност и критика", затим Издавачког предузећа „Вук Караџић" и Издавачког завода „Југославија" и главни и одговорни уредник „Књижевних новина".^[2] У „Књижевним новинама” је 1969. године објавио текст у којем је осудио улазак војних трупа СССР у Чехословачку, због чега је осуђен на шест месеци затвора.^[3] Био је политички ангажован интелектуалац, што показују и његова дела „Косово и никад краја” (1989), „Ратне игре око Косова” (1999) и „Ф-117, или, Суноврат НАТО стратегије" (1999), у којима критикује међународну политику према Косову и СЦГ.

Зоран је био пред­сед­ник Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Ср­би­је, као и пред­сед­ник жи­ри­ја за до­де­лу НИН-о­ве на­гра­де. Добитник је бројних награда и признања, од којих су неке Октобарска награда града Београда 1966. године, за дело „Путевима хуманитета".

Јуна 2018. године Милка Лучић, Зоранова удовица, формирала је легат „Зорана и Милке Глушчевић“ у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". Том приликом Удружењу је поклоњена њихова цела библиотека стране литературе, као и мноштво награда и других предмета из заједничког стана Милке и Зорана.^[1] Легат се налази у Музеју српске књижевности на Бањици.

• Како се посматра књижевно дело (1953)
• Путеви хуманитета I и II (1964, 1965)
• Пером у рабош (1966)
• Епоха романтизма (1966)
• Романтизам (1967)
• Мит, књижевност и отуђење (1970)
• Студија о Кафки (1971)
• Кафка: Кључеви за Замак (1972)
• Алфа и омега (1975)
• Кафка: кривица и казна (1980)
• Поезија и магија, есеји о песницима (1980)
• Косово и никад краја (1989)
• Ф-117, или, Суноврат НАТО стратегије (1999)
• Ратне игре око Косова (1999)
• Сава Ракочевић, монографија о савременом српском сликару (2001)
• Окултна моћ (2001)
• Мефисто и он, роман (2005)
• Гете (2011)