Зофија Орличова

Зофија Орличова
Зофија Орличова
	Снимак за време хапшења од пољске полиције 1948.
Лични подаци
Датум рођења	26. септембар 1898.
Мјесто рођења	Фоча,, Аустроугарска
Датум смрти	5. новембар 1999. (101 год.)
Мјесто смрти	Познањ, Пољска, Пољска
Образовање	Универзитет у Лавову
Породица
Супружник	Владислав Орлич
Војна каријера
Служба	Копнена војска; 1918. — 1945.
Војска	Армија Крајова-Домовинска армија ;
Чин	поручник
Учешће у ратовима	Пољско-совјетски рат; Други свјетски рат

Зофија Орличова (пољ. Zofia Orliczowa), позната и као Кристина Виспинска (пољ. Krystyna Wyspiańska) и Софија Мајовска (пољ. Zofia Majewska); рођена је 26. септембара 1898, Фоча - 5. новембар 1999, Познањ) била је поручник војске Крајова и учитељица.

Биографија

Рођена 26. септембра 1898. године у граду Фочи. Родитељи - Францисшек Кзишек (саветник у Војводини) и Винцентина Фаљска. Са породицом 1907. сели у Лавов. У Чорткиву завршила је пољску класичну гимназију (Гимназија Јулија Словацког). Учесница је пољско-украјинског рата (1918—1919) и совјетско-пољског рата (1919—1921), када је радила као волонтер на санитаром одjељењу на железничкој станици Лавов-Подзамче. 1925. дипломирала је на Факултету физике на Универзитету у Лавову. Од 1922. до 1936. радила је као асистент на Институту за физику. Радила је и као наставник математике и физике у школи сестара Нотре Даме у Лавову.

Током Другог свјетског рата, Зофија је служила у армији Крајова и била је члан Савеза оружаних снага. Официр за везу у округу Лавова у армији Крајова, шеф канцеларије за везу округа Лавова у армији Крајова, секретар Стефана Балицког (шеф одјељења за образовање у Савјету округа Лавова у армији Крајова). Организовала је тајне курсеве. Након рата, скривала се од власти Пољске у Кракову, у марту 1948. године је ухапшена и осуђена на 12 година затвора због сарадње са армијом Крајова. Године 1953. је пуштена на слободу, а 1956. године у потпуности рехабилитована.

Била је удата од 1928. за Владислава Орлича, професора математике на универзитетима у Лавову и Познању, члана Пољске академије наука. Добитница је Ордена Virtuti Militari V (1965), три пута Крст Храбрих и Крст армије Крајова.

Умрла је 5. новембра 1999. године у Познању.

Литература

Tomasz Balbus, Zofia Orlicz, w: Małopolski słownik biograficzny uczestników działań niepodległościowych 1939-1956, tom VI, Towarzystwo Sympatyków Historii, Kraków (2000)
Bogusław Polak, Zofia Orliczowa, w: Kawalerowie Virtuti Militari 1792-1945, tom V: Konspiracja 1939-1945, część 1, Wydawnictwo Uczelniane Politechniki Koszalińskiej, Koszalin (1999)