Зулу (језик)

Зулу језик
Зулу језик
Говори се у	Јужноафричка република, Зимбабве, Лесото, Малави, Мозамбик и Свазиленд
Број говорника	12 милиона (2011)
Језичка породица	нигер-конгоански атлантик-конгоански бенуе-конгоански јужни бантоид банту јужни банту нгуни зунда Зулу језик; ; ; ; ; ; ; ;
Писмо	латиница (зулу алфабет)
Званични статус
Службени језик у	Јужноафричка Република
Регулише	-
Језички кодови
ISO 639-1	zu
ISO 639-2	zul (B) ; zul (T)
ISO 639-3	–
0% - 20% 20% - 40% 40% - 60%	60% - 80% 80% - 100%

Зулу је језик Зулу народа са више од 10 милиона говорника, при чему велика већина (95%) живи у Јужноафричкој Републици где 24% становништва говори зулу као матерњи језик, а преко 50% разуме зулу језик.^[2] Године 1994. постао је једанаести јужноафрички званични језик.^[3]

То је други најраспрострањенији банту језик после шона језика.^[а] Попут других Банту језика, писмо је латиница прилагођена зулу језику. У јужноафричком енглеском,^[7]^[8] овај језик се често помиње у свом матерњем облику, isiZulu.^[9]

Географска распрострањеност

Зулу језик се данас говори међу Зулу емиграцијом, посебно у Зимбабвеу, где се зулу језик назива ндебеле. Коса,^[10]^[11] преовлађујући језик у источном Кејпу,^[12]^[13] који се често сматра обострано разумљивим са Зулу, као и северни Ндебели.^[14]^[15]

Махо је 2009. године побројао четири дијалеката: центални јвазулу натал, северни трансвал зулу, источни квабе и западни целе.^[16]

Историја

Зулу народ живи на простору данашње Јужноафричке Републике дуже време. Зулу језик поседује неколико клик звука типичних за јужноафричке језике, који се не могу наћи у остатку Африке.

Зулу језик, попут осталих јужноафричких језика, није имао своје писмо до контакта са мисионарима из Европе, који су документовали језик коришћењем латинице. Прва граматика зулу језика је објавио норвешки мисионар Ханс Шројдер у Норвешкој 1850. године.^[17] Први писани документ на зулу језику је преведена Библија која се појавила 1883. Године 1901. Џон Дјуб (1871—1946), Зулу из Натала, основао је Охландов Институт, прву образовану институцију у Јужноафричкој Републици на домородачком језику. Такође је био аутор прве приповетке на зулу језику Insila kaShaka (1930). Следећи пионир писац на зулу језику је био Регинал Дхломо, аутор неколико историјских романа о Зулу вођама из 19. века. Други познати Зулу писци су Бенедикт Волет Волакази и Освалд Мбујосени Мтсхали.

Савремена употреба

Енглески, холандски и касније африканерски су били званични језици које су користиле Јужноафричке владе пре 1994. Међутим, у бантустану Квазулу зулу језик се доста користи. Цео образовани систем у земљи на високошколском нивио је у потпуности на енглеском или африканерском. Након укидања апартхејда 1994, зулу језик је доживео препород. Телевизија на зулу језику је почела са емитовањем почетком осамдесетих година двадесетог века. Зулу радио је веома популаран а новине су доступне у провинцијама где живе Зулуи. У јануару 2005. први филм на зулу језику је номинован за Оскара.

Упис на образовне институције у Јужноафричкој Републици више не захтева да се јужноафрички језици узимају као други језик, и многи су прешли на учење зулу језика. Међутим, на високошколском нивоу Зулуи још увек доминантно бирају африканерски, који је за око 30 пута популарнији од зулу језика.

Песма Сијахмба је химна Јужноафричке Републике, а првобитно је написана на зулу језику и била је популарна у црквама Северне Америке током 90-их година 20. века.

Напомене

^
Ethnologue estimates (calculated between 2000 and 2015):
- Swahili: 98 million (L1: 16 million, L2: 80 million)^[4]
- Zulu: 27 million (L1: 11 million, L2: 16 million)^[5]
- Shona 9 million (L1: 7 million, L2: 2 million)^[6]

Референце

^ Webb, Vic. 2002. "Language in South Africa: the role of language in national transformation, reconstruction and development", Impact: Studies in language and society, 14:78
^ Ethnologue 2005
^ Carter, Phillip M. (2016). Languages In The World: How History, Culture, and Politics Shape Language. Wiley. стр. 139. ISBN 9781118531280.
^ Swahili, Ethnologue (18th ed., 2015): "47,000,000 in Tanzania, all users. L1 users: 15,000,000 (2012), increasing. L2 users: 32,000,000 (2015 D. Nurse). Total users in all countries: 98,310,110 (as L1: 16,010,110; as L2: 82,300,000)."
^ „Ethnologue: Zulu”. Ethnologue. Приступљено 2017-03-05.
^ „Ethnologue: Shona”. Приступљено 2017-03-06.
^ Mesthrie, Rajend, ур. (2002). Language in South Africa. Cambridge: University Press. ISBN 9780521791052. OCLC 56218975.
^ Mesthrie, R. (2006). „South Africa: Language Situation”. Encyclopedia of Language & Linguistics (на језику: енглески). стр. 539—542. ISBN 9780080448541. doi:10.1016/b0-08-044854-2/01664-3.
^ sahoboss (2011-04-03). „Zulu”. South African History Online (на језику: енглески). Приступљено 2018-06-17.
^ Thambalwam, lwam. „IsiXhosa”. Second largest language. ISSN 1095-9203. doi:10.1126/science.aay8833.
^ Webb, Vic (2002). Language in South Africa: the role of language in national transformation, reconstruction and development. Impact: Studies in language and society. стр. 78. ISBN 978-9-02721-849-0.
^ Census 2011: Census in brief (PDF). Pretoria: Statistics South Africa. 2012. ISBN 9780621413885. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2015. г.
^ Mid-year population estimates, 2022 (PDF) (Извештај). Statistics South Africa. 28. 7. 2022. стр. 2. Приступљено 2. 3. 2023.
^ NorthernNdebele.blogspot.com NorthernNdebele.blogspot.com
^ Spiegler, Sebastian; van der Spuy, Andrew; Flach, Peter A. (август 2010). „Ukwabelana – An open-source morphological Zulu corpus”. Proceedings of the 23rd International Conference on Computational Linguistics. Beijing, China: Tsinghua University Press. стр. 1020.
^ Jouni Filip Maho (2009). „New Updated Guthrie List Online NUGL Online. The online version of the New Updated Guthrie List, a referential classification of the Bantu languages”.
^ Rakkenes, Øystein (2003) Himmelfolket: En Norsk Høvding i Zululand, Oslo: Cappelen Forlag, pp. 63–65

Литература

Canonici, Noverino, (1996), Imisindo YesiZulu: An Introduction to Zulu Phonology , University of Natal
Canonici, Noverino, (1996), Zulu Grammatical Structure , University of Natal
Wade, Rodrik D. (1996). „Structural characteristics of Zulu English”. An Investigation of the Putative Restandardisation of South African English in the Direction of a 'New' English, Black South African English (Теза). Durban: University of Natal. Архивирано из оригинала 13. 10. 2008. г.
Colenso, John William (1882). First steps in Zulu: being an elementary grammar of the Zulu language (Third изд.). Martizburg, Durban: Davis.
Doke, C.M. (1953). Zulu–English Dictionary. Johannesburg: Witwatersrand University Press. ISBN 978-1-86814-160-9.
Doke, C.M. (1958). Zulu–English Vocabulary. Johannesburg: Witwatersrand University Press. ISBN 978-0-85494-009-7.
Nyembezi, C.L.S.. Learn Zulu. Pietermaritzburg: Shuter & Shooter. 1957. ISBN 978-0-7960-0237-2. .
Nyembezi, C.L.S.. Learn More Zulu. Pietermaritzburg: Shuter & Shooter. 1970. ISBN 978-0-7960-0278-5. .
Wilkes, Arnett (2003). Teach Yourself Zulu. ISBN 978-0-07-143442-3.
UCLA Language Materials Project – Zulu Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (3. јул 2014)
Dent, G.R. and Nyembezi, C.L.S. Compact Zulu Dictionary. Pietermaritzburg: Shuter & Shooter. 1959. ISBN 0-7960-0760-8. .
Dent, G.R. and Nyembezi, C.L.S. Scholar's Zulu Dictionary. Pietermaritzburg: Shuter & Shooter. 1969. ISBN 0-7960-0718-7. .
Doke, C.M. English-Zulu/Zulu-English Dictionary Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. август 2022). Johannesburg: Witwatersrand University Press. 2014. ISBN 978-1-86814-738-0. Спољашња веза у |title= (помоћ).
Aarons, Debra; Reynolds, Louise (2003). „South African Sign Language: Changing Policies and Practice”. Ур.: Leila, Monaghan. Many Ways to be Deaf: International Variation in Deaf Communities. Washington, D.C.: Gallaudet University Press. стр. 194—210. ISBN 978-1-56368-234-6.
Bauer, Laurie (2007). The Linguistics Student's Handbook. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 978-0-74862-759-2.
„Constitution of Zimbabwe (final draft)” (PDF). Kubatana.net. Архивирано из оригинала (PDF) 2013-10-02. г. „The following languages, namely Chewa, Chibarwe, English, Kalanga, Koisan, Nambya, Ndau, Ndebele, Shangani, Shona, sign language,Venda,Tonga are the officially recognised languages of Zimbabwe.”
„Xhosa alphabet, pronunciation and language”. www.omniglot.com. Приступљено 2017-07-06.
Sands, Bonny; Gunnink, Hilde (2019). „Clicks on the fringes of the Kalahari Basin Area”. Ур.: Clem, Emily; Jenks, Peter; Sande, Hannah. Theory and Description in African Linguistics: Selected Papers from the 47th Annual Conference on African Linguistics. Berlin: Language Science Press. стр. 703—724. ISBN 978-3-96110-205-1. doi:10.5281/zenodo.3365789.
Parker, Philip M. (2003). „Xhosa-English Dictionary”. Webster's Online Dictionary. Архивирано из оригинала 13. 4. 2004. г.
Capo, Hounkpati B.C. (1981) 'Nasality in Gbe: A Synchronic Interpretation' Studies in African Linguistics, 12, 1, 1–43.
Casali, Roderic F. (1995) 'On the Reduction of Vowel Systems in Volta–Congo', African Languages and Cultures, 8, 2, December, 109–121.
Dimmendaal, Gerrit (2008). „Language Ecology and Linguistic Diversity on the African Continent”. Language and Linguistics Compass. 2 (5): 840—858. doi:10.1111/j.1749-818X.2008.00085.x.
Greenberg, Joseph H (1963). The Languages of Africa. . Indiana University Press.
Gregersen, Edgar A. (1972) 'Kongo-Saharan'. Journal of African Languages, 4, 46–56.
Nurse, D., Rose, S. & Hewson, J. (2016) Tense and Aspect in Niger-Congo, Documents on Social Sciences and Humanities, Royal Museum for Central Africa
Olson, Kenneth S. (2006) 'On Niger–Congo classification'. In The Bill question, ed. H. Aronson, D. Dyer, V. Friedman, D. Hristova and J. Sadock, 153–190. Bloomington, IN: Slavica.
Saout, J. le (1973) 'Languages sans consonnes nasales', Annales de l Université d'Abidjan, H, 6, 1, 179–205.
Segerer G., Flavier S., 2011-2018. RefLex: Reference Lexicon of Africa, Version 1.1. Paris, Lyon.
Stewart, John M (1976). Towards Volta–Congo reconstruction: a comparative study of some languages of Black-Africa. . (Inaugural speech, Leiden University) Leiden: Universitaire Pers Leiden.
Stewart, John M. (2002) 'The potential of Proto-Potou-Akanic-Bantu as a pilot Proto-Niger–Congo, and the reconstructions updated', in Journal of African Languages and Linguistics, 23, 197–224.
Williamson, Kay (1989) 'Niger–Congo overview', in Bendor-Samuel & Hartell (eds.) The Niger–Congo Languages, 3–45.
Williamson, Kay & Blench, Roger (2000) 'Niger–Congo', in Heine, Bernd and Nurse, Derek (eds) African Languages – An Introduction. Cambridge: Cambridge University Press, pp. 11–42.