Иван Радовић

Иван Радовић
Портрет Ивана Радовића
Лични подаци
Датум рођења	(1894-06-22)22. јун 1894.
Место рођења	Вршац, Аустроугарска монархија
Датум смрти	14. август 1973.(1973-08-14) (79 год.)
Место смрти	Београд, СФР Југославија
Потпис

Иван Радовић (Вршац, 22. јун 1894 — Београд, 14. август 1973) био је српски сликар, ликовни критичар, дописни члан САНУ.

Завршио је Учитељску школу у Сомбору. Сликарство је учио на Академији у Будимпешти од 1917. до 1919.^[1]

Ради студија уметности 1921. године путовао је у Минхен, Праг и Венецију, а боравио је у Прагу и Паризу.^[1]

У Београд се доселио 1927. године. Бави се педагошким радом у школи у Станишићу, Учитељској и Вишој девојачкој школи у Сомбору. Једно време је био професор Уметничке школе у Београду.

Први пут излагао 1922. године у Београду. Припадао је групама „Слободни“, „Облик“ и „Шесторица“. Био је члан УЛУС-а.

Успешно се бавио тенисом.^[1] Био је првак Југославије 1929. године. Те године је играо у Дејвис купу против Грчке.

Био је дописни члан САНУ 1970. године.

Његов брат је био свештеник и фотограф Милорад Радовић (1892-1934).

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Сликарски опус Ивана Радовића је велики и по броју радова (слика, цртежа и акварела), али и по значају и месту у српској уметности двадесетог века. Критичари и историчари модерне уметности приметили су у његовом раду кретање од традиционализма до авангарде, од устаљених путева савремености његовог времена до излета у наивизам и колористички експресионизам који је био најкарактеристичнији за српску уметност тог периода. Није се устручавао ни да се упусти у експерименте са апстрактним изразом, посебно током прве половине треће деценије. У основном, његов сликарски пут се кретао од раног периода конструктивизма и посткубизма, преко неокласицизма и неопримитивизма средњег перида до романтизма и поетског реализма који је обележио крај овог самосвојног стваралаштва. И тематски се Радовићево сликарство кретало у широком распону од пејзажа, ентеријера и жанрсцена до портрета и актова. Због оваквог својеврсног спајања и преплитања стилских карактеристика и тематских садржаја, сликартсво Ивана Радовића постављено је у најзначајнијим историјским прегледима на једно од најистакнутијих места у српској сликарској уметности епохе модернизма.

• 1925 Сала основне школе код Саборне цркве, Београд
• 1928 Летњи павиљон Официрског дома, Београд
• 1929 Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд
• 1932 Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд
• 1933 Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд
• 1952 Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд
• 1960 Галерија дома ЈНА, Београд
• 1963 Народни музеј, Зрењанин
• 1964 Градско музеј, Вршац
• 1966 Галерија Матице српске, ретроспективна изложба, Нови Сад
• 1971 Галерија САНУ, ретроспективна изложба, Београд

Постхумне изложбе

• 1978 Ликовна галерија, Сомбор
• 1984 Галерија САНУ, Београд
• 2009 Народни музеју, Ваљево
• 2010 Културни центар, Вршац, Спомен-збирка Павла Бељанског, Нови Сад
• 2010 Галерија Хаос, Београд
• 2011 Галерија легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Београд

• 1925 Густав Крклец, Изложба слика Ивана Радовића, Време, 5. децембар, Београд
• 1926 Густав Крклец, Колективна изложба Ивана Радовића у Београду, Сомборска реч, бр. 37, Сомбор
• 1955 Миодраг Б. Протић, Савременици I, pp. 67–71, Нолит, Београд
• 1963 Вукица Поповић, каталог ретроспективне изложбе, Народни музеј, Зрењанин
• 1966 Павле Васић, каталог ретроспективне изложбе, Галерија Матице српске, Нови Сад
• 1967 Миодраг Б. Протић, Трећа деценија - конструктивно сликарство, у Југословенска уметност ХХ века, Музеј савремене уметности, Београд
• 1970 Миодраг Б. Протић, Српско сликарство ХХ века, Нолит, Београд
• 1971 Миодраг Б. Протић, каталог ретроспективне изложбе, САНУ, Београд
• 1973 Лазар Трифуновић, Српско сликарство 1900 – 1950, Нолит, Београд
• 1983 Владимир Розић, Ликовна критика у Београду између два рата 1918-1941, Југославија, Београд
• 1989 Вјекослав Ћетковић, монографија, Академија уметности, Матица српска, Нови Сад
• 2005 Владимир Розић, Уметничка група „Облик“ 1926-1939, Канцеларија за придруживање Србије и Црне Горе Европској унији, Београд
• 2008 Жана Гвозденовић, Иван Радовић. Од апстракције до предела чулности, Музеј савремене уметности, Београд

• 1925 Интернационална изложба уметности, Филаделфија
• 1930 Орден Светог Саве, Београд
• 1932 Орден белгијског краља, Брисел
• 1937 Сребрна медаља, Међународна изложба уметности и технике, Париз
• 1962 Златна палета УЛУС-а, Београд
• 1967 Политикина награда „Владислав Рибникар“, Београд
• 1967 Седмојулска награда СР Србије, Београд
• 1971 Награда АВНОЈ-а, Београд

• Документације Музеја савремене уметности, Београд
• 1971 Ретроспективна изложба, монографија, Галерија САНУ, Београд
• 1989 Иван Радовић, монографија, Академија уметности, Матица српска, Нови Сад

• Званична биографија на сајту САНУ
• Народни музеј Београд-Збирке одељења за новију уметност^{[мртва веза]}