Ивица и Марица
Ивица и Марица (нем. Hänsel und Gretel) је немачка народна бајка коју су адаптирала Браћа Грим.[1][2] Такође је познат као Хансел и Гретел, или Мали полубрат и мала полусестра. Ивица и Марица су брат и сестра напуштени у шуми, где падају у руке вештице која живи у кући направљеној од медењака, колача и слаткиша. Канибалска вештица намерава да угоји децу пре него што их на крају поједе, али Ивица надмудри вештицу и убије је. Двоје деце тада бежи да би спасле своје главе и враћају се кући са вештичиним благом.[3] „Ивица и Марица“ је прича о типа 327А у АТУ каталогу.[4][5] Такође укључује епизоду типа 1121 ('Спаљивање вештице у сопственој пећници').[2][6] Радња се одвија у средњовековној Немачкој. Прича је прилагођена различитим медијима, а посебно опери Hänsel und Gretel (1893) Енгелберт Хумпердинк. ПричаИвица и Марица су били деца сиромашног столара. Бојећи се глади, њихова маћеха наговори њиховог оца, столара, да се реше деце на тај начин што ће их одвести у шуму и тамо оставити. Ивица и Марица су некако сазнали за тај план те се договоре да бацају беле каменчиће на путу и тако нађу назад пут до куће. Тако и би, те се њих двоје вратише кући али столар реши да их по други пут остави у шуми, те њих двоје не имајући времена да сакупе каменчиће, понеше са собом мрвице хлеба како би обележили пут. Нажалост гладне животиње шуме поједоше мрвице и Ивица и Марица остадоше у шуми изгубљени.[7] Тако лутајући у шуми, одједном наиђоше на кућу направљену од хлеба (у каснијим верзијама материјал варира, од чоколаде па до марципана), са шећерним прозорима, и онако изгладнели почеше да једу кућу. Утом изађе из куће стара жена и позва их да уђу, рекавши им да ће да направи праву гозбу за њих. Међутим то беше стара и зла вештица која је направила кућу од чоколаде да би намамила децу, ухватила их и појела. Вештица дакле, затвори Ивицу како би га утовила и потом спремила ручак од њега, а Марицу претвори у служавку. Ивицу је терала да једе до изнемоглости, а Марица је морала да чисти и спрема по цео дан. Кад је вештица одлучила да је Ивица довољно дебео како би од њега био један леп ручак, заложи рерну у којој је намеравала да га испече. Недуго затим, рече Марици да се попне у рерну и да види да ли је спремна за печење, међутим, Марица рече да не може да дохвати рерну, те на превару доведе вештицу и натера је да она уђе у рерну. Кад је вештица била цела у рерни, Марица хитро затвори враташца и забрави их, како вештица не би могла да изађе, ослободи брата те заједно побегоше из вештичине куће, а вештица оста горети у рерни.[8] Анимирани и играни филмови
АнализаПрича Браће Грим је требало да буде бајка за људе средње класе средином 19. века, међутим, такође говори и о тешком животу и глади кроз коју је пролазило много људи у 19. веку. Због константне глади која је тада владала, уопште није било неуобичајено да родитељи напусте своју децу и то најчешће у шумама где би деца или умрла од глади или би их растргле дивље звери.[9] У првом издању Гримових колекција прича, није постојала маћеха; мајка је лично убедила оца да оставе децу у шуми. То се променило као и у бајци: Снежана и седам патуљака, како би деци биле пријатније за читање. ПореклоРеференцеИако су Јакоб и Вилхелм Грим за свој извор приписали „различите приче из Хесена“ (подручја у којем су живели), научници тврде да су браћа чула причу 1809. од породице Вилхелмове пријатељице и будуће жене, Дортхен Вилд, и делимично од других извора.[10] Рукописна белешка у личном примерку Гримових првог издања открива да је Вајлд 1813. године допринео дечјем стиховном одговору вештици „Ветар, ветар,/ Небеско дете“, који се римује на немачком: „Der Wind, der Wind,/ Das himmlische Kind.“[2] Према фолклористи Џеку Зајпсу, прича је настала у Немачкој касног средњег века (1250–1500). Убрзо након овог периода, почеле су да се појављују блиске писане варијанте попут Gartengesellschaft Мартина Монтануса (1590).[3] Научница Кристин Голдберг тврди да епизода стаза обележених камењем и мрвицама, већ пронађена у француским „Финет Цендрон” и „Дечак палчић” (1697), представља „разраду мотива нити коју Аријадна даје Тезеју да се извуче из минојског лавиринта“.[11] Кућа направљена од слаткиша налази се и у рукопису из 14. века о Земљи Кокејн.[12] Издања Од рукописа пре објављивања из 1810. (Das Brüderchen und das Schwesterchen) до шестог издања Kinder- und Hausmärchen (Гримове бајке) 1850. године, браћа Грим су направила неколико измена у причи, која је прогресивно добијала на дужини, психолошкој мотивацији, и визуелним сликама,[13] али је такође попримала више хришћански тон, пребацујући кривицу за напуштање са мајке на маћеху повезану са вештицом.[1][3] У оригиналном издању приповетке, дрвосечина супруга је биолошка мајка деце,[14] али је од 4. издања (1840) звана и „маћеха“.[5][15] Браћа Грим су заиста увела реч „маћеха“, али су у неким пасусима задржали „мајка“. Чак и њихова коначна верзија у 7. издању (1857) остаје нејасна о њеној улози, јер се у њој жена дрвосече два пута спомиње као „мајка” и једном као „маћеха”.[2] Секвенца у којој им патка помаже да пређу реку такође је каснији додатак. У неким каснијим верзијама, мајка је умрла од непознатих узрока, напустила породицу или је остала са мужем на крају приче.[16] У рукопису пре објављивања из 1810. деца су названа „мали брат“ и „мала сестра“, а затим су у првом издању (1812) названа Хенсел и Гретел.[13] Вилхелм Грим је такође изменио текст алзашким дијалектима, „поновно присвојеним“ из алзашке верзије Августа Штребера (1842) како би причи дао „народнији“ тон.[5][а] Голдберг напомиње да, иако „нема сумње да су Гримсови Hänsel und Gretel састављени из више делове, они су, међутим, састављени од традиционалних елемената“, а сами њени претходни наратори су „аранжирали ову малу причу заједно са другим традиционалним мотивима током векова."[6] На пример, патка која помаже деци да пређу реку може бити остатак старог традиционалног мотива у комплексу народних бајки који су Гримови поново увели у каснијим издањима.[6] Види јошНапомене
Референце
Литература
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
