Игор Иванов
Игор Сергејевич Иванов (рус. И́горь Серге́евич Ивано́в; 23. септембар 1945) руски је политичар који је био министар иностраних послова Русије, од 1998. до 2004. године. МладостИванов је рођен 1945. у Москви, од оца Руса и мајке Грузинке (Елена Сагирасхвили).[1] Године 1969. дипломирао је на Московском институту за стране језике (Московски државни лингвистички универзитет). Придружио се совјетском министарству иностраних послова 1973. и провео десет година у Шпанији. Вратио се у Совјетски Савез 1983. године, a 1991. постао је амбасадор у Мадриду. Политичка каријераМинистар спољних пословаИменован је за министра иностраних послова 11. септембра 1998. Као руски министар, Иванов је био противник бомбардовања НАТО пакта на Савезну Републику Југославију. Такође је био противник америчке инвазије на Ирак. Иванов је одиграо кључну улогу у посредовању у договору између грузијског председника Едуарда Шеварднадзеа и опозиционих странака током грузијске револуције ружа 2003. године. ОставкаИванова је на место министра иностраних послова заменио Сергеј Лавров 2004. године, а председника Владимира Путина именовао је на место секретара Савета безбедности, а убрзо након тога Лаврова званично и постаје министар иностраних послова. Дана 9. јула 2007, Иванов подноси оставку.[2] Председник Путин 18. јула прихвата оставку Иванова и именује Валентина Соболева као вршиоца дужности секретара. Иванов је професор на Московском државном институту за међународне односе (МГИМО-Универзитет), члан Надзорног одбора Међународног луксембуршког форума о спречавању нуклеарне катастрофе и члан Европског савета за толеранцију и помирење. Такође је и председник Руског савета за међународне послове (РИАЦ).[3] Године 2011, Иванов постаје члан саветодавног савета Хашког института за глобалну правду, а 2014. ради за новине Москов тајмс.[4] Почасти и награде
Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia