Након резултата црногорских парламентарних избора 2020. године, који су резултирали побједом опозиције и падом с власти владајуће ДПС, након 30 година владавине државом, три опозиционе листе, ЗБЦГ, МНН и УРА, договориле су формирање експертску владу коју је водио универзитетски професор Здравко Кривокапић. Према коначном договору странака, нова влада биће ограничена на годину дана, са главним циљевима; борба против корупције и деполитизација јавних институција након 30 година владавине ДПС-а, као и реформа изборних закона, због припреме атмосфере за одржавање нових, „првих поштено организованих“ избора.[1][2][3] Десничарски популистички ДФ најавио је ограничену подршку Кабинету Кривокапића, надајући се новим парламентарним изборима крајем 2021. године. Док је опозициони националистички ДПСпредсједника Ђукановића најављивао будуће активности у оквиру „блока црногорске државности“, заједно са својим дугогодишњим мањим коалиционим партнерима; СД и ЛП, као и са неким новоформираним националистичким партијама и иницијативама, позивајући се на своју улогу у обнављању црногорске државности 2006. године, као и оптужујући нову владу да наводно „угрожава националне интересе, суверенитет и независност Црне Горе“.[4] У августу 2022. влада је пала и странке су или морале да формирају нову коалицију или су морали да буду расписани нови избори.[5]
Предсједник Мило Ђукановић је 16. марта 2023. године распустио скупштину, након што парламентарна већина неколико мјесеци није могла да формира нову владу, што је довело до нових парламентарних избора.[6]
Изборни систем
81 мандат у Скупштини Црне Горе бира се у јединственој изборној јединици на нивоу цијеле државе по затвореној листипропорционалне заступљености . Мјеста се додјељују по д'Oнт методи са изборним прагом од 3%. Међутим, мањинске групе које не чине више од 15% становништва у округу добијају изузеће које снижава изборни праг на 0,7%. Странке исте мањине се при рачунању мандата сабирају на највише три мандата.[7] Посебан изузетак је дат етничким Хрватима, при чему ако ниједна листа која представља становништво не пређе цензус од 0,7 одсто, листа са највише гласова ће освојити једно место ако добије више од 0,35 одсто гласова.[8]
Изборне листе
Државна изборна комисија Црне Горе је 26. маја2023. утврдила изборне листе за парламентарне изворе.[9]
M — означава изборну листу националне мањине, којој није потребно да пређе цензус од 3%.
Анкете
Резултати анкете су наведени у табели испод обрнутим хронолошким редоследом, приказујући прво најновије и користећи датум када је обављен теренски рад, а не датум објављивања. Ако је тај датум непознат, уместо њега се наводи датум објављивања. Највећи проценат у свакој анкети је приказан подебљаним словима, а позадина је осенчена бојом водеће странке. У случају да постоји кравата, ниједна фигура није осенчена. Водећа колона са десне стране показује разлику у процентима између две стране са највећим бројем. Када одређена анкета не приказује број података за странку, ћелија странке која одговара тој анкети се приказује празна. Праг за странку да бира чланове је 3%.
.jpg)
.png)
.jpg)
_(cropped).jpg)
