Извин
Извин (рум. Izvin) насеље је у Румунији у жупанији Тимиш у граду Рекашу.[1][2] Oпштина се налази на надморској висини од 87 m. ИсторијаПомиње се у папским давањима 1332-1337. године. На Марсилијевој карти из 1723. године види се "Језвин". Помиње се као Језвин 1764. године, у саставу Темишварском протопрезвирату, Темишварске епархије.[3] Православна црква је у то време мала брвнара. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Буковачком округу, Темишварског дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[4] Када је 1797. године пописан православни клир у месту су била два свештеника. Пароси, поп Аким Петровић (рукоп. 1876) и поп Исак Белул (1788) знали су само румунски језик.[5] Основна школа у месту је пописана исте 1774. године. У њој 1846. године има 26 ђака, којима предаје учитељ Максим Димитријевић.[6] У Језвину се родио српски иконописац Сава Петровић[7] (1788-1861), који је животни век провео у Темишвару, Фабрици. По државном шематизму православног клира у Угарској, 1846. године је место било у Темишварском протопрезвирату, а у њему је живело 1447 православних душа. Православна црква је посвећена Св. апостолу Томи подигнута 1786. године. Православно парохијско звање је основано и од тада се воде матрикуле крштених и венчаних - 1779. године. Матица умрлих се пише од 1795. године. При месној цркви служе пароси Михајло и Никола Вуја, а помоћник им је капелан Ертмије Вуја. Језвину припада као парохијска филијала место Рекаш.[8] У месту је од 1855. године ергела за узгој расних коња, пре свега расе Нонијус. То је данас једна од највећих ергела у Румунији. По митрополијском попису 1905. године у Језвину, у Рекашком срезу је било само 11 Срба.[9] СтановништвоПрема подацима из 2021. године у насељу је живело 1.530 становника. Попис 2002.Референце
|
||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
